Страст краљевског хобија

Шапчанин Милош Вуковић, већ деценијама посвећено сакупља поштанске марке. Његова љубав према филателији почела је у детињству, тачније основној школи када је видео оглас у школском часопису о поклањању маркица. То је био почетак страсти према краљевском хобију.

Филателија се назива и краљевским хобијем јер британска краљевска породица има највреднију и највећу колекцију поштанских марака.

Данас, Милош је члан Савеза филателиста Србије и власник вредне колекције која садржи неке од најређих и најстаријих примерака из националне историје. Од првих издања са ликом кнеза Михаила до ретких серија из каснијих периода. Његова колекција базирана је маркицама Србије и Црне Горе, посебно из периода Кнежевине и Краљевине Србије.

-Прве поштанске марке штампане су у Србији 1866. године са ликом кнеза Михаила у Царској државној штампарији у Бечу. Ми нисмо имали знање, искуство, машине за тај подухват у том тренутку. Нацрти су рађени према идејном решењу Анастаса Јовановића, првог српског литографа и познатог фотографа.

Шабац, родни град, инспирација
Како каже, Милош, привлаче га неиспричане приче писама и поштанских марки. Као посебност истиче оне везане за родни град, Шабац. Но, нису само оне заступљене у колекцији.

Поштанске марке често крију и оком невидљиве тајне. Једна од њих је везана за две најпознатије српске династије.
-Марка је са ликом краља Петра и Карађорђа, али када се окрене наопако види се посмртна маска краља Александра Обреновића. Особа која је радила на изради маркице вешто је то урадила. Ово је само још једна потврда колико је овај хоби интересантан и да никада не знате каква се прича крије иза наизглед обичне поштанске марке.

-Трудим се да све оно што је путовало у Шабац, и из Шапца као што су разгледнице, дописнице, писма, пронађем на различитим аукцијама и вратим у Србију. За мене је то посебан вид задовољства, али и чувања историје града. Годинама не живим у Шапцу, али сам везан за свој родни град.

Само годину дана након успостављања прве поште у Београду, град на Сави је добио своју и то 1841.
-Шабац је био важно погранично место. У прилог томе говори и оснивање поште одмах после београдске. Један од првих жигова Шапца имао је овални облик. Такав су имали још Крагујевац и Ћуприја, али је наш град био први. Пошта се најчешће кретала од Београда, преко Обреновца и Шапца до Лознице. Но, како је у тадашњој Србији био мали број писмених људи, у највише су комуницирале државне институције. Због тога су и приватна писма ретка – појашњава наш саговорник и додаје да чува нека од ретких преписки из 19. и почетка 20. века.

Мензулана је место за замену коња и одмор носилаца порука првих поштара (татара). Мензулане су успостављене пре свега на Цариградском друму и настале су током 17. века и оне су претеча поште какву данас познајемо. Прве у Кнежевини Србији отоворене су 1811, а султанским хатишерифом од 29. августа, Србија добија овлашћење да организује поштанску службу за своје потребе што је и учињено 1835. указом кнеза Милоша. Почетак јавног поштанског саобраћаја, 25. маја (7. јуна по новом календару) и отварање прве поште на Калемегдану у Београду. Године 1866. године штампане су прве српске поштанске марке у државној штампарији у Београду, а носиле су назив „грбуше“, тада је донет Закона о поштама, којим се регулишу увођење и употреба поштанских марака за плаћање поштарине, као и употреба поштанских кола за превоз пошиљака и путника.

-У свом поседу имам и вредна писма која су адресирана на Стојана Новаковића, као и на апотекара Косту Николића. Имам једно занимљиво писмо из 1889. године у ком се игуман манстира Петковица, Доситеј, жали начелству Округа Подринског у Лозници на мештане како краду црквену шуму. То су неке интересантне ствари. Из писама се може много тога увидети.

Персонализоване марке за сећање
Појединици, установе могу да у сарадњи са Поштом Србије да издају своју персонализовану поштанску марку. Ове маркице су посебно привлачне за колекционаре, јер се раде у малим серијама.
-Персонализоване марке су посебно интересантне. Неколико установа у Шапцу је издало персонализоване марке током протеклих неколико година. Завод за јавно здравље, Сани група и Народни музеј поводом изложбе „Зорка“. Надам се да ће више институција, предузетника се одлучити на овај корак, зато што остављају нешто другачије и вредно.

Фото: Глас Подриња

Прозор у прошлост
Свака марка је мали прозор у прошлост. Она није само папир, већ сведок времена, политике, културе и уметности једног друштва, додаје Милош.

-Моја идеја и жеља је да једног дана приредим изложбу. Волео бих да то буде у Шапцу. Мислим да сваки озбиљнији филетелиста тежи да јавности прикаже своју колекцију. Годинама негујете свој хоби, пажљиво бирате оно што сакупљате, те изложба може да буде као круна свега. Учествовао сам на изложбама, али никада нисам организовао самосталну.

Ретке и вредне марке
Милошева колекција броји стотине примерака, а неки су толико ретки да их има тек неколико. Вуковић марке не види као инвестицију, већ као страст. Највеће задовољство му је када пронађе ону коју жели, употпунити колекцију како би је сачувао за будуће генерације.

Прве поштанске марке штампане су у Србији 1866. године са ликом кнеза Михаила у Царској државној штампарији у Бечу

Фото: Глас Подриња

-За сваку поштанску марку знам где сам је набавио, када, колико сам је тражио и желео, због чега је значајна, како је дошло до њеног штампања. Читајући писма вратите се у период када је оно настало. Не планирам да продам своју колекцију, она за мене има вишеструку вредност. Највише сентименталну.
Интересовање за филателију можда није као некад, али прави колекционари и даље постоје. Свака ретка марка је прича за себе и непроцењив део историје.

Фото: Глас Подриња

-Вредне се продају у иностранству, или се нажалост много тога баци. Често људи нису свесни шта поседују.

Будућност краљевског хобија
У ери када дигитална комуникација доминира, Милош Вуковић подсећа да су некада поштанске марке биле симбол повезаности људи и протока информација. Његова колекција је залагање да поштанску историју отргне од заборава.

-Жао ми је што се људи не баве хобијима, не мислим само на филателију. Плашим се да ће за неку деценију да нестане као хоби. Да ли ће људи увидети да је то добар начин да инвестирају своје време и новац, то ћемо видети у будућности. Сви су били уверени да ће марке нестати са појавом мејла, али није. Оне се још увек користе и живе.