БУНАР ДОБРОТЕ И ЉУБАВИ

Живорад Марковић, пензионер из Шапца, економски техничар по струци, стицајем околности, Божијом промисли, уствари, пре више од деценије почео је да се бави столарским занатом из хобија. Временом, то је прерасло у својеврсно занимање и уметнички рад.
Столарство Живорада првенствено психолошки испуњава. Од како му је супруга Ксенија, виша медицинска сестра у Шапцу, пре 16 година прерано преминула, Живорад је остао сам са синовима Ивицом и Јовицом. Сам се старао о њима и подигао их у људе, а онда је, кад су они отишли својим животним путевима, у бављењу ситним столарским радовима у гаражи стамбене зграде у којој живи, претворене у специфичну радионицу, нашао одређени животни смисао. Током времена, уметничка црта Живорадовог бића утицала је да његови столарски радови постану и мала, и све већа, уметничка достигнућа у дрвету. Свакако да у ово време општег сиромаштва столарски радови у гаражи-радионици Живораду добро дођу, али је за њега дрводељски рад пре свега испуњење живота. Поготово што су му синови своји људи: Ивица у Лозници, где ради као лекар, тренутно специјализант психијатрије, и Јовица, у Вршцу, дипломирани инжењер саобраћаја.
Док је мини бунар са фонтаном, по сопственом нацрту, радио пред гаражом, становници насеља Тркалиште, на путу до својих стамбених зграда, застајали су и дивили се овом Живорадовом дрводељском делу. Бунар се сада налази у дворишту његове сестре Невенке у Масариковој улици број 117, у Шапцу. И овде људи долазе да гледају овај лепи, душом урађени, столарски рад самоуког уметника Живорада Марковића.