
Језичко путовање кроз Мачву
Из мачванског речника: Приче које говоре речи (12. део)
Како наводе аутори Миомир Филиповић Фића и Драган М. Аврић, у „Слову о другом допуњеном и прерађеном издању“ књиге „Ваке се речи говору у Мачви“, „тај запис је сачињен са жељом да и у тој области задува неки нови ветар, да ни једну реч не штеди и не сакрива, било лепу или ружну, већ да је озвучи, осветли, оживи и троши.“
Бројни Мачвани у томе су им помогли, док су бележили све речи, изразе, пошалице и карактеристичан говор. Њиме су, како истичу Филиповић и Аврић, „управо тим говором, савлдавали периоде неписмености, односно богатећи усменост, кршећи постојећа, али и успостављајући правила сопствене синтаксе и фонетике.“
„Служиле су и послужиле, каткад су и одслужиле, а најбројније ваљају и у употреби су и данас.“ Како то изгледа, посведочиће и нови примери које из овог богатог штива издвајамо. Стигли смо до речи на слово „к“.
каишарити 1. закидати на мери, варати, подваљивати. 2. бавити се зеленашењем, зарађивати на сиротињи, дерати им кожу с леђа, од тога: каишар, каишарење а раније каишарлук.
карлисати бити немиран, несташан, бесциљно трчати, стално ићи, зујати без потребе кроз кућу и често отварати врата.
кевћати 1. лајати. 2. погр. каже се за особу која говори превише и када није прилика, зађевати, закерати, звоцати.
кљукати, кљукање 1. присилно храњење гуска или патка, најчешће куваним кукурузом, ради бржег гојења, од тога: накљукати. 2. фиг. претерано инсистирање да дете нешто поједе и у већим количинама. Баба не може да се окане док не накљука дете свим и свачим! 3. фиг. гутати, прогутати нешто у прекомерним количинама. Ко зна сучим су га накљукали под шатром, ено га мало- мало па повраћа!? Накљукали су га којекаквим лековима, и ено га спава цели дан!
кођаги тобоже, бајаги. Користи се у више варијанти: кобајаги, кобјаги, кобљаги. И он ми је, кођаги, неки лекар; завршио курс за болничара у војсци!? в. ђаги, в. кобљаги, кобјаги.
кокало шаљив израз за некога ко стално нешто запиткује па му се на питање Ко? О коме се ради? одговара Кокало!.
Бројни Мачвани у томе су им помогли, док су бележили све речи, изразе, пошалице и карактеристичан говор. Њиме су, како истичу Филиповић и Аврић, „управо тим говором, савлдавали периоде неписмености, односно богатећи усменост, кршећи постојећа, али и успостављајући правила сопствене синтаксе и фонетике.“
„Служиле су и послужиле, каткад су и одслужиле, а најбројније ваљају и у употреби су и данас.“ Како то изгледа, посведочиће и нови примери које из овог богатог штива издвајамо. Стигли смо до речи на слово „к“.
каишарити 1. закидати на мери, варати, подваљивати. 2. бавити се зеленашењем, зарађивати на сиротињи, дерати им кожу с леђа, од тога: каишар, каишарење а раније каишарлук.
карлисати бити немиран, несташан, бесциљно трчати, стално ићи, зујати без потребе кроз кућу и често отварати врата.
кевћати 1. лајати. 2. погр. каже се за особу која говори превише и када није прилика, зађевати, закерати, звоцати.
кљукати, кљукање 1. присилно храњење гуска или патка, најчешће куваним кукурузом, ради бржег гојења, од тога: накљукати. 2. фиг. претерано инсистирање да дете нешто поједе и у већим количинама. Баба не може да се окане док не накљука дете свим и свачим! 3. фиг. гутати, прогутати нешто у прекомерним количинама. Ко зна сучим су га накљукали под шатром, ено га мало- мало па повраћа!? Накљукали су га којекаквим лековима, и ено га спава цели дан!
кођаги тобоже, бајаги. Користи се у више варијанти: кобајаги, кобјаги, кобљаги. И он ми је, кођаги, неки лекар; завршио курс за болничара у војсци!? в. ђаги, в. кобљаги, кобјаги.
кокало шаљив израз за некога ко стално нешто запиткује па му се на питање Ко? О коме се ради? одговара Кокало!.
Д.Д.
Најновији број
5. јун 2025.