ЗГРАДЕ КОЈИХ ДАНАС НЕМА

У трећој деценији прошлог века Шабац је мало личио на савремени Шабац. Као дечаку у сећању су ми остале зграде којих данас нема. На месту Народне банке и са једне и са друге стране биле су ниске приземне зграде. На почетку Карађорђеве улице, касапнице Румла и Косовца. Затим стаклорезачка радња и књиговезница Станковић. Потом хотел Париз у коме су даване биоскопске и позоришне представе и организоване чувене забаве и маскенбали. Са ове стране, према цркви била је Куртовића апотека и конфекцијска продавница. Мислим да је власник био Коча Константиновић.
Преко пута данашње банке, на локацији садашњег “Зеленог венца“ биле су мање зграде са трговинским локалима. На самом углу колонијална радња Ђеранић. Сећам се испред је било велико дрвено буре са усољеним јегуљама. За време поста, парчићи јегуља стављани су у пасуљ или пиринач (пилав).
На месту хотела Југославија била је позната кафана “Девет дирека“. Остала ми је у сећању као и роштиљ на углу испред настрешница која се ослањала на “Девет дирека“. Ова кафана била је састајалиште шабачких боема, глумаца, професора, и угледних трговаца. “Кафана је подигнута 1807. године а порушена 1928. Била је на обали баре Овељаче и пред мостом којим се тада прелазило из нове чаршије на Камичак. И Јанко Веселиновић је код “Девет дирека“ писао приче и носио преко пута у штампарију Андрије Славуја.“ (из летописа Глише Бабовића).