Уметност се враћа кући

Уметност се вратила својим коренима- тако би се у најкраћем могла описати тродневна Прва мачванска ликовна колонија, одржана од 7. до 9. маја у Богатићу. Уз подршку Културно- образовног центра (КОЦ), девет уметника- осам сликара и дрворезбар стварали су дела инспирисана мачванским пејзажом, традицијом и духом заједништва. Млади из школице „Светлост“ и Основне школе „Мика Митровић“ имали прилику да уче раме уз раме са старијима. Припадници различитих генерација, Милићеви савременици и они који су о њему учили кроз његова дела, окупили су се и стварали инспирисани традицијом, животом и разменом енергије која је поново заискрила у очима уметника и оставила свој потпис на платну.

Фото: Г.П./Мачваинфо.рс

Настављамо пут Милића од Мачве
Драгана Ерцеговчевић, наставница ликовне културе и координаторка школице сликања „Светлост“ која постоји већ 12 година, иницијаторка је ове колоније.

-Овим настављамо традицију коју је пре више од пола века започео Милић од Мачве. Ми данас само у новом руху оживљавамо његов пут. Циљ нам је да афирмишемо мачванске уметнике и дамо нови замах ликовној сцени. Учесници су урадили по две слике, имамо и једну скулптуру од дрвета. Другог дана су нам се придружили млади полазници „Светлости“, а трећег дана основци из школе „Мика Митровић“ који су имали прилику да разговарају са уметницима и уче на лицу места, што је веома значајно за децу.
Један сликар је чак допустио деци да учествују у креирању слике и то је било невероватно искуство које их је изузетно обрадовало. Овај догађај показује да уметност у Мачви не само да живи, већ расте- наводи Ерцеговчевићева.

Фото: Г.П./Мачваинфо.рс

Петар Берић, сликар, подсећа на златна времена мачванске уметничке сцене. С поносом каже да је учио од Милића који их је 1968. окупио у Удружење мачванских сликара, препознајући њихов таленат. Неколико их је ушло у антологију српског и југословенског наивног сликарства.

-Дуго смо били заборављени. Смењивале су се власти, није било континуитета у подршци. Надам се да ће ова колонија бити почетак промене. Милић је скоро свима био ветар у леђа. Доста сам научио од њега, не само што се тиче љубави према сликарству. Заволео сам, као и сви ми, посебно овај крајолик Мачве који се осећа на сликама свих нас. То је та наша прелепа Мачва и још лепша Србија коју смо ми преносили на платно и заволели- поручује Берић.

Повезивање генерација и љубав према уметности
Светлана Врачарић Ивантић, сликарка, у колонији види прилику за обнављање сликарске заједнице.

-После изложбе „Музеј моје душе“, коју је организовао КОЦ, ова колонија је нешто што сам дуго прижељкивала. Четврт века је то мировало после Милића и нисмо се овако званично окупили заједно као мачвански сликари. Моје учешће на колонији је велико задовољство, донела сам две слике мртве природе као сећање на ту изложбу. Презадовољна сам, енергија је фанстастична и надам се да ће ово да траје и наредних година. Битан моменат је што су сви ђаци основне школе били и разговарали са нама, имали своја питања. Вероватно имају неке своје визије као и ми кад смо били мали да ће једног дана бити сликари- истиче Врачарић Ивантић.

Драгослав Јевтић Циле, сликар из Бадовинаца, остаје веран реалистичном приказу Мачве.

-Поново смо се окупили након дужег времена са жељом да све заживи и буде као пре. Колонија буди наду да ће се све вратити на прави пут. Радим у реалистичном стилу пејзаже, Дрину, старе колибе- желим да сачувам мачванске мотиве од заборава. Имамо пуно младих талената, али родитељи често децу усмеравају у нека друга занимања, сматрајући да сликарство не може да обезбеди бољу будућност. Овакви догађаји могу то да промене- верује Јевтић.

Фото: Г.П./Мачваинфо.рс

Колонија као уметничка тачка ослонца
Ксенија Васиљевић, млади иконописац из Мачванског Прњавора, својим примером инспирише генерацију. Ученица је прве године средње уметничке школе, смер конзерватор, а са само 14 година имала је прву самосталну изложбу.

-Ово је четврта колонија на којој учествујем. До сада сам била у Петковици, Чокешини и Совљаку. Мој таленат је препознало окружење, а љубав према иконописању открила сам у том процесу истраживања склоности различитим уметничким правцима. Много ми значи да радим поред искусних уметника- увек научим нешто ново- каже Ксенија.

Милан Ђукић Ђука, сликар, са носталгијом се сећа старих времена, ипак признајући да стваралачку енергију и љубав према уметности године не троше. Иза себе има око 2.000 дела, живот га је водио на различите стране, али увек је уз себе имао платно.

-Недостаје нам само оснивач Милић, све остало је сјајно. То је било време, дружење, као и сад, само нас је било много мање. Било нас је тада свега десетак у Мачви, данас има више од 200 сликара. Мачва јесте расадник талената- не само у сликарству, већ и у књижевности. Оваква колонија је подстрек да се настави традиција- сматра Ђукић.

Стојан Аничић Оки, сликар и педагог, наглашава значај искуства и континуитета, за четврт века стваралаштва опробао се у свим сегментима ликовног стваралаштва.

-Већ 25 година сам активан у сликарству и у раду с децом. Тај период је довољан да човек сазри уметнички и педагошки. Опробао сам се у имагинарном реализму, надреализму, радећи портрете, мртву природу... Највећа инспирација ми је пејзажна прича, та моја Дрина Она је неукротива, какав сам и сам, али та неукторивост се односи на то да је и непресушан извор инспирације. Сматрам да је ова колонија повратак коренима- баш оно што је Мачви требало- закључује Аничић.

На колонији су учествовали и: Александар Бајуновић, Драгомир Боровић и Слободан Машић. Сваки сликар је доласком на колонију понео по шест својих слика, а нова изложба са радовима насталим на Првој мачванској ликовној колонији биће накнадно приказана у сали Општине Богатић.