НИЈАНСЕ ЋЕ ОДЛУЧИВАТИ О МЕДАЉИ

Шапчанин Александар Алексић. Културан, васпитан, образован, пријатан. Тих и ненаметљив. Такав је био и када смо пре седам, осам година први пут разговарали с њим, иако смо га једва пронашли у гомили уредно попакованих чамаца у клупским просторијама. Такав је и данас, мада се физички „мало“ изменио, па се врло лако примети и из велике даљине. Врхунски спортиста, ушао у круг „спортских богова - Олимпијаца“, један од неколико хиљада најуспешнијих, оних који ће наступити на Олимпијским играма, међу милијарду спортиста света којима је то највећи сан. Рођен у Шапцу 13. априла 1992. године. Пре кајака тренирао доста спортова, највише због дружења и игре с друштвом. Кајак почео да тренира 2004. године, када је напустио ватерполо. Кајак је одабрао јер у њему има породичну традицију - деда Велимир „Аља“ био је јуниорски првак Европе, отац Мирослав осми на Првенству света.
Прву медаљу освојио је 2005. године на такмичењу у Сремској Митровици. Већ наредне године постао је првак државе у једноседу на 500 метара. Каже да му је то најдража победа у каријери, јер иако је имао доста „важнијих“ победа касније, та трка је учинила да почне да верује у себе, и у то да се труд на крају исплати. На сваком првенству државе након тога је побеђивао, како у једноседу, тако и у групним посадама - двоседу и четверцу. Први наступ за репрезентацију имао је 2007. године, у Бидгошћу, граду у Пољској, када је на „Олимпијским надама“ заузео седмо место. Два пута је наступао на јуниорском Првенству Европе, а 2010. године, преласком у сениорску конкуренцију, постаје члан новоформираног четверца, заједно са Миленком Зорићем, Ервином Холпертом и Дејаном Терзићем. У Сегедину, у Мађарској, на Првенству света изборили су визу за Олимпијске игре, и тада је постао најмлађи кајакаш у свету који ће се такмичити на Олимпијским играма у Лондону. Ове године, заузео је треће место на првенству Европе у Загребу. То је уједно и највећи успех његове досадашње каријере, и резултат који се у Србији награђује националним спортским признањем. Да ли су Алексићи изабрали кајак, или је кајак изабрао њих, тешко можемо утврдити. Али можемо сазнати да ли је дошло време да прва победа у Сремској Митровици више не буде најдража. Прва прилика за то је Александров наступ на Олимпијади у Лондону. Наступ за Алексиће, за Шабац, за Србију!