Инфо

16. август 2012.16. авг 2012.
УЗ ПРЕДСТОЈЕЋИ ДАН ОПШТИНЕ БОГАТИЋ

НЕПРОЛАЗНИ СЈАЈ ВУКОВЕ ЗВЕЗДЕ

Сећање на 1381. и Раваничку повељу, којом је кнез Лазар Хребељановић, својој задужбини цркви Вознесења Господњег даривао поседе, послужило као инспирација за обележавање 10. септембра, као Дана општине Богатић. Низ топонима, поменутих у Даровници мање или више измењених, данас потврђују несумњиву чињеницу да подручје садашње Мачве, од тада дели судбину Србије и њене државности
Олује рата које су стално потресале Србију, нису мимоишле ни фрушкогорски манастир Шишатовац, који се сместио на брежуљку више истоименог сеоцета са 35 кућа. Први пут се помиње 1520. године. Рушен је и изнова грађен милошћу Божијом и великом љубављу племенитих људи.
Оно што Мачване доводи пред капије вишевековног храма српске културе је чињеница да је знаменити Црнобарац Вук Исаковић својим доброчинством као ктитор, вечно уписан у богату историју Шишатовца. Чувени вођа српских граничара, најбоље описан у Сеобама Милоша Црњанског, који је трагао за својом звездом водиљом је у малој капели више цркве потражио и нашао свој вечни мир.
Вук Исаковић и његов брат од ујака Секула Витковић, око 1740. године обновили су стару цркву. Конаци су довршени 1807. године, задњи спрат на јужној страни.
Касније, за данашњи изглед, значајан допринос својим доброчинством дао је игуман Вићентије Поповић.
За време окупације и после Другог светског рата, манастир је срушен, готово до темеља, а све вредно одузето и запаљено. Нажалост, Срби су сами дигли руку на своје светиње, а у том рушилачком чину посебно се истицао Марко Перчин-Камењар, партизански генерал-колар из Гргуреваца, задужен за уништавање фрушкогорских светиња. Исто је забележила новија историја и приповедају мештани Шишатовца.
Великом заслугом игумана Пајсија храм је поново обновљен 1988, а освештан осам година касније. Доктор са Хајделберга, заљубљеник манастирског живота, игуман Пајсије заклео се Богу, људима и свом епископу, да ће бринути о овој светињи и то је стално чинио следећи примере својих славних дедова Никодима Сележмановића, игумана манастира Гргета и Лонгина Томића, архимандрита манастира Беочин.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa