Од плаћеног годишњег до масовног туризма

У Народном музеју у Шапцу отворена је изложба етнолошкиње и антрополошкиње Александре Јовановић под називом Куда на одмор, која подсећа на одморе у Југославији и састоји се из четири сегмента.

Први део односи се на стицање права радника на плаћени годишњи одмор, демократизацију путовања и развој туризма у Југославији непосредно после Другог светског рата. Други сегмент изложбе односи се на одмор на мору на Јадрану, трећи на одмор на планини, а четврти на одмор у бањи. Поделом на тематске целине ауторка је желела да представи различите навике грађана Југославије, друштвено-економску ситуацију.

Фото: Глас Подриња

-У циљу побољшања положаја радника и ефикасности производње у послератној Југославији, запослени су 1946. године стекли право на плаћени годишњи одмор. Тиме је отпочела и демократизација путовања и развој туризма – изјавила је Александра Јовановић, ауторка изложбе.

Важност годишњег одмора и путовања
Истиче да је после Другог светског рата један од главних проблема владе било како убедити људе да користе годишњи одмор јер нису имали навику и нису схватали његову важност, нарочито људи из руралних средина, који су тек ушли у свет радништва.

Фото: Глас Подриња

-Држава је на све начине покушавала да популарише годишње одморе како би уверила људе да је туристичка активност за време годишњег одмора нешто што им чини добро и из разлога продуктивности радника на послу, јер ће одморни људи боље радити. Подстицаји у виду попуста на путовања, обнова и национализација смештаја на јадранској обали, оснивање радничких и синдикалних одмаралишта при јавним предузећима, били су део концепта социјалног туризма који се развијао у Југославији педесетих година -појашњава Јовановић.

Додаје да је туризам у бившој Југославији почео да цвета крајем педесетих и почетком шездесетих година.

Фото: Глас Подриња

-Пројекат демократизације путовања и годишњег одмора стварао је нове навике код радничке класе која препознаје значај и повољан утицај одмора и путовања. Одмор на мору, бањи или планини, више није био луксуз за мањину, већ је постао право радника, нешто што се подразумева -наглашава ауторка.

Истиче да је после Другог светског рата један од главних проблема владе било како убедити људе да користе годишњи одмор јер нису имали навику и нису схватали његову важност, нарочито људи из руралних средина, који су тек ушли у свет радништва

Море, планина или бања
Интересантно је, додаје, да је око половина грађана тадашње Југославије бирала море.
-Домаћи гости уживају у радничким одмаралиштима, камповима, хотелима, приватном смештају, викендицама, углавном на Јадрану. Током седамдесетих и осамдесетих година, Југославија је била у фази масовног, комерцијалног туризма, када је поред домаћих, велики број туриста на Јадранско приморје долазио са Запада, што је значило и пораст девизног прихода- истиче Јовановић и наглашава да са политичким и социоекономским променама, распадом Југославије и ратовима деведесетих година, туризам је изгубио социјалну димензију и постао комерцијална делатност.

Фото: Глас Подриња

Масовно право или индивидуални доживљај
Одлазак на путовање више није масовно право, већ индивидуални доживљај који треба добро платити. Раније стечена навика путовања многима је постала теже остварива или немогућа, постала је привилегија.

-Путовања су важна и због тога што интегришу појединца унутар једне мање, али и шире заједнице. Она развијају човека као индивидуу, али и као део колектива. Путујући, ми се одмарамо, упознајемо друге делове земље, друге људе, другачије обичаје, начин живота - каже др Сања Петровић Тодосијевић са Института за новију историју Србије.

-Захваљујући изучавању ових феномена, не само у музеологији и етнологији већ и у историјској науци, музејске поставке су заправо постале приступачније за оне феномене које везујемо за живот малих и обичних људи. Ја у том смислу видим значај проучавања и путовања. Мислим да ове теме и демократизују и истраживачко поље и музеје као места која презентују друштво- додаје Петровић Тодосијевић.

Одлазак на путовање више није масовно право, већ индивидуални доживљај који треба добро платити. Раније стечена навика путовања многима је постала теже остварива или немогућа, постала је привилегија

Поставка је базирана на материјалу из фондова и збирки Народног музеја у Шапцу, али и сведочанствима попут фотофрафија, сувенира, различитих предмета, разгледница са путовања из приватних архива суграђана. Поставка је отворена за јавност до септембра.

У наредном броју Гласа Подриња читајте како је изгледао одлазак на море у Југославији, понуда агенција, где је летовала радничка класа кроз фотографије и сведочанства Шапчана.