ГЛАС ПРАВОСЛАВЉА
УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА
„Изабран од древних времена да будеш претеча и крститељ Спаситељу света ““ Христу Богу, Јоване Богословни, теби, који си прославио прославившег те Господа, приносимо похвалне песме као највећем између свих од жена рођених, као ангелу у телу, као проповеднику покајања, а ти пошто имаш велику слободу пред Господом, ослобађај нас од сваке невоље и побуђуј на покајање, нас који ти с љубављу кличемо: Радуј се, велики Јоване, пророче, претечо и крститељу Господњи!“
Из „Акатиста“, Кондак 1.
Светом Јовану Крститељу посвећено је шест празника у току године. Српска православна црква слави га 7. јануара по јулијанском, односно 20. јануара по грегоријанском календару у знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа. Дан његовог рођења прославља се 24. јуна, односно 7. јула по новом календару. Празником Усековање, 29. августа, односно 11. септембра обележава се дан његове смрти. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је јер је тога дана освећена црква коју су над његовим моштима у Севастији подигли цар Константин и царица Јелена.
Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, претходио је својом смрћу добровољној Спаситељевој смрти као што је претходио и Његовом рођењу. Овоземаљски живот светог Јована окончана је мученичком смрћу, а његова невина крв пала је од руке Ирода Антипе, једног од четворице савладара Галилеје. Син старог Ирода, убице витлејемске деце, био је најпре ожењен кћерком арапског цара Арете. Отеравши је оженио се Иродијадом, женом свог рођеног брата који је још увек био жив. Овај брак између Ирода и његове снаје супротан свим Божјим и људским законима био је мешавина прељубе и инцеста. Правдољубиви Јован Крститељ, који је у то време проповедао у Галилеји, није могао да отрпи толико безакоње тако да је са јавних места поручивао Ироду да не може имати жену брата свога. Ирод га због тога баци у тамничке окове. Иродијада, која је била веома љута на Јована, хтела је да га одмах убије али то није дозвољавао Ирод. Бојао се да га преда смрти не зато што се бојао Божје казне него што „се побоја народа; јер га држаху за пророка“ (Мт. 14, 5).
Из „Акатиста“, Кондак 1.
Светом Јовану Крститељу посвећено је шест празника у току године. Српска православна црква слави га 7. јануара по јулијанском, односно 20. јануара по грегоријанском календару у знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа. Дан његовог рођења прославља се 24. јуна, односно 7. јула по новом календару. Празником Усековање, 29. августа, односно 11. септембра обележава се дан његове смрти. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху, а празновање 11. септембра установљено је јер је тога дана освећена црква коју су над његовим моштима у Севастији подигли цар Константин и царица Јелена.
Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, претходио је својом смрћу добровољној Спаситељевој смрти као што је претходио и Његовом рођењу. Овоземаљски живот светог Јована окончана је мученичком смрћу, а његова невина крв пала је од руке Ирода Антипе, једног од четворице савладара Галилеје. Син старог Ирода, убице витлејемске деце, био је најпре ожењен кћерком арапског цара Арете. Отеравши је оженио се Иродијадом, женом свог рођеног брата који је још увек био жив. Овај брак између Ирода и његове снаје супротан свим Божјим и људским законима био је мешавина прељубе и инцеста. Правдољубиви Јован Крститељ, који је у то време проповедао у Галилеји, није могао да отрпи толико безакоње тако да је са јавних места поручивао Ироду да не може имати жену брата свога. Ирод га због тога баци у тамничке окове. Иродијада, која је била веома љута на Јована, хтела је да га одмах убије али то није дозвољавао Ирод. Бојао се да га преда смрти не зато што се бојао Божје казне него што „се побоја народа; јер га држаху за пророка“ (Мт. 14, 5).
Најновији број
18. април 2024.
