ШАБАЦ МОЈЕ МЛАДОСТИ
ЦРВЕНИ СНЕГ
Да природа може да буде мимо природе, потврдиће и ова прича о црвеном снегу. Невероватно али истинито. Откако је света и века, снег је увек био бео и никако другачије.
Па ипак феномен црвеног снега лично сам доживео као дечак. А то се догодило давно и пре више од осамдесет година 1930. Био сам ученик четвртог разреда гимназије. Значи имао сам четрнаест година. То је као сада у осмом разреду осмогодишње школе.
Оштра зима. Дебели снежни покривач прекрио дворишта, улице, кровове. Под теретом снега на дрвећу гране се савиле скоро до земље. Неке се и поломиле. Ми деца се радујемо јер нас привлаче игре на снегу. Старији укућани лопатама одгрћу дебеле наслаге снега да би прокрчили стазе до пумпе, шупе за дрва и пољског клозета на крају дворишта.
Ми деца радосни иако су нам румени образи, руке промрзле, уши укрућене. А увече топла постеља добро је дошла уморном телу после неуморних игара на снегу. Сан брзо савлада свесни део наше психе. Снови су били испуњени летећим санкама са крилатим белим липицанерима и чаробно лепим вилама у танким, прозирним, лепршавим хаљинама које су као танконоге газеле на леденим облацима играле вилино коло. Спавао сам и дуго сањао. Кад сам се пробудио неколико тренутака нисам био свестан где се налазим: да ли међу чаробним вилама и на санкама са крилатим белцима или на сламарици у кревету (онда нисмо имали вунене душеке). Отац ми је причао да сам се те ноћи у сну смешкао а лице показивало задовољство.
Први расањени поглед кроз прозор ме је изненадио. Уместо снежне белине, на тераси снежну наслагу прекрио црвени јорган. На брзину сам се обукао и истрчао напоље. Био је снег али црвен. Узех пахуље у руку да се уверим да ли је још сан или јава. Захватим пуну шаку, направим грудву а оно грудва црвена као јабука колачара. Уверио сам се да је то прави снег само црвен.
Зашто је снег поцрвенео? Како се то могло десити? - питали смо се не само ми деца већ и одрасли. Па и они најстарији људи у свом дугом животу нису ни видели ни чули да снег може да поцрвени.
Сећам се да сам повећу шерпу напунио овим црвеним снегом и ставио на шпорет да се снег истопи а затим вода испари. Када је ова вода испарила на дну шерпе остао је дебљи слој црвеног муља - песка.
Сутрадан смо у „Политици“прочитали вест о овом неприродном феномену.
„Над афричким континентом, у Сахари, догодила се непогода. Снажан олујни ветар дизао је песак па је неки јак циклон дизао високо у небо црвени песак. Ношен ваздушном струјом прешао је Средоземље и доспео у снежне облаке над нашом земљом, да би црвени снег пао и на наш Шабац.“
И тако је овај феномен црвеног снега до данашњих дана остао у трезору мојих меморија.
Па ипак феномен црвеног снега лично сам доживео као дечак. А то се догодило давно и пре више од осамдесет година 1930. Био сам ученик четвртог разреда гимназије. Значи имао сам четрнаест година. То је као сада у осмом разреду осмогодишње школе.
Оштра зима. Дебели снежни покривач прекрио дворишта, улице, кровове. Под теретом снега на дрвећу гране се савиле скоро до земље. Неке се и поломиле. Ми деца се радујемо јер нас привлаче игре на снегу. Старији укућани лопатама одгрћу дебеле наслаге снега да би прокрчили стазе до пумпе, шупе за дрва и пољског клозета на крају дворишта.
Ми деца радосни иако су нам румени образи, руке промрзле, уши укрућене. А увече топла постеља добро је дошла уморном телу после неуморних игара на снегу. Сан брзо савлада свесни део наше психе. Снови су били испуњени летећим санкама са крилатим белим липицанерима и чаробно лепим вилама у танким, прозирним, лепршавим хаљинама које су као танконоге газеле на леденим облацима играле вилино коло. Спавао сам и дуго сањао. Кад сам се пробудио неколико тренутака нисам био свестан где се налазим: да ли међу чаробним вилама и на санкама са крилатим белцима или на сламарици у кревету (онда нисмо имали вунене душеке). Отац ми је причао да сам се те ноћи у сну смешкао а лице показивало задовољство.
Први расањени поглед кроз прозор ме је изненадио. Уместо снежне белине, на тераси снежну наслагу прекрио црвени јорган. На брзину сам се обукао и истрчао напоље. Био је снег али црвен. Узех пахуље у руку да се уверим да ли је још сан или јава. Захватим пуну шаку, направим грудву а оно грудва црвена као јабука колачара. Уверио сам се да је то прави снег само црвен.
Зашто је снег поцрвенео? Како се то могло десити? - питали смо се не само ми деца већ и одрасли. Па и они најстарији људи у свом дугом животу нису ни видели ни чули да снег може да поцрвени.
Сећам се да сам повећу шерпу напунио овим црвеним снегом и ставио на шпорет да се снег истопи а затим вода испари. Када је ова вода испарила на дну шерпе остао је дебљи слој црвеног муља - песка.
Сутрадан смо у „Политици“прочитали вест о овом неприродном феномену.
„Над афричким континентом, у Сахари, догодила се непогода. Снажан олујни ветар дизао је песак па је неки јак циклон дизао високо у небо црвени песак. Ношен ваздушном струјом прешао је Средоземље и доспео у снежне облаке над нашом земљом, да би црвени снег пао и на наш Шабац.“
И тако је овај феномен црвеног снега до данашњих дана остао у трезору мојих меморија.
Најновији број
18. април 2024.
