Од локалне уметничке идеје до међународног културног бренда, Ликовна колонија Накучани спаја традицију и савремено стваралаштво и окупља уметнике из Србије, Балкана и света, негујући пријатељство и дух заједништва. Истрајност, култура, духовност, пријатељство, заједништво, лепота природе и инспирација која повезује људе
Ликовна колонија Накучани већ петнаест година окупља уметнике из Србије и света претварајући порту цркве Рођења Светог Јована Крститеља у центар стваралаштва, пријатељства и размене идеја. Настала из ентузијазма и љубави према уметности, колонија је временом прерасла локалне оквире и постала препознат културни догађај, како у региону, тако и међународно. Како се гради уметничка и духовна оаза, које вредности носи и какву улогу има у животу локалне заједнице, за Глас Подриња говорила је Милица Алимпић Илић, као један од оснивача и покретача ове инспиративне приче.
Фото: М.А.И.
Ликовна колонија из године у годину окупља уметнике из различитих земаља, Србије, Бугарске, Северне Македоније, па чак и Јапана. Колико вам је важно да колонија постане не само локални, већ и међународно препознат културни догађај? Истински сматрам да је од посебног значаја за локалну заједницу а и шире. И веома сам захвална на благослову Његовог Преосвештенства Епископа шабачког г. Јеротеја, подршци Града Шапца, најискренијем гостопримству и срдачности целокупне накучанске свештеничке породице оца Бранка Илића, пријатељској сарадњи од срца Библиотеке шабачке, помоћи и подршци наших мештана. Одатле некако све креће ако имате подршку у срцу дешавања , лако се проширује даље, јер то наши учесници свакако осећају и изнова долазе и одлазе са пријатељским импресијама. Издвојићу један део предговора из каталога учеснице из Бугарске др. Николине Џановске“ Путујемо по целој Европи на уметничке сазиве, али се увек враћамо овде. И то није случајност! Није само због љубазног позива. Враћамо се, јер смо овде међу пријатељима, људима који раде за уметност, за доброту, људима које срећемо, који нас увек дочекују раширених руку, људима који дају од срца...”
По чему се издање колоније разликује од претходних? Започели смо је са идејом за афирмацију младих уметника, што смо и задржали, јер треба стварати простор за младе, а већ сада је на њој много истакнутих наших и светских уметника, који изнова долазе и дају допринос настављању. Тема овогодишњег сазива је била „На дар сте добили на дар и дајте“, која је посебно подстакла учеснике на размишљање. Као и увек садржај је посвећен деци, кроз радионице и представицу, одељења за децу Библиотеке шабачке, коју су изводиле Александра Ердевички Томић, Горица Рајичић и Марија Вуковић, са посетом драге нам сараднице Јелене Подгорац Јовановић, директорке Библиотеке шабачке. Затим грнчарска радионица нашег драгог Немање Ђукановића из Обреновца која се одвија од настанка колоније 2010. године и којој се радују све генерације, књижевно вече Марине Жинић Илић,...
Фото: М.А.И.
Да ли бисте издвојили неке посебне госте, уметничке правце, радионице или теме које су обележиле овогодишњи сазив? Сваки учесник је посебан на свој начин не бих никога издвајала, него им се од срца на доласку поименце свима захвалила. Учесници овогодишњег сазива били су: Александар Џинго из Прилепа у Македонији који се одазива позиву од 2015. године, из Бугарске Николина Џановска, Камелија Рахнева и Даниел Иванов сви троје из Великог Трнова, затим Андреа Кабић из Ваљева, Бојан Новаковић из Новог Сада такође драг пријатељ наше колоније и неко ко је од 2011. године са нама, из Дубља Валентина Моравчевић и Михаило Симовић, Драгана Грујичић из Београда, Емилија Бороја Крстић из Новог Сада, Јелена Спасојевић и Јована Стојанац из Шапца, наша Катарина Трифуновић из Волујца која годинама конзервира иконостас наше прекрасне цркве, Лина Тренкоска из Македоније такође је један од наших учесника од самог почетка ,ове године је била спречена да присуствује физички са нама али је послала рад као и наша драга Ана Симанић Томић из Београда, Милан Ђукић Ђука из Штитара који са нама од оснивања, Ненад Стојков из Београда.
Кроз уметност промовишете вредности као што су вера, емпатија, сећање и традиција. Како млади уметници и деца реагују на те поруке? Да ли кроз њихове радове осећате аутентичан дијалог са тим темама? Истински без вере се не може, свесности ко смо и искрености. А уметници и деца то најбоље осећају. Слични су по томе што имају неограничену машту, искрену радост при стварању и сваком осећању. Подсећајући нас на оне праве људске вредности. Уметник је дете које се игра, истражује и самим тим не само ја него сваки посматрач на изложби која се увек одржава у марту у прекрасном холу Библиотеке шабачке, може осетити дијалог са временом из Накучана уз присутност правих искрених вредности и аутентичних својствених рукописа.
Фото: М.А.И.
Када се осврнете на протекле сазиве колоније, шта сматрате њеним највећим доприносом, како уметницима, тако и локалној заједници? Истрајност. Рад са децом. Дела која настају остају при накучанској цркви као доказ протеклог времена и то што је задржала стари дух, да се стварају искрена пријатељства, остварују кумства, шири љубав. Да постоји интересовање за њу и поносно могу да кажем да привлачимо себи сличне. 2011. године Бранимир Росић је имао концерт у Накучанима, као друг Бојана Новаковића је пристао на позив, затим 2023. долази са екипом РТВ и прави емисију за децу Авантуре Банове летеће гитаре, пренео нам је много искрених емоција, отпевао песму о Накучанима и Ранку Алимпићу, представио нас баш онакве какви јесмо.
У порти цркве Црква Рођења Светог Јована Крститеља, где се колонија одржава, давне 1833. године одиграна је прва позоришна представа у Србији „Жертва Аврамова“. Како доживљавате ту историјску симболику и на који начин је преносите уметницима и посетиоцима колоније данас? Од њеног оснивања 2010. године трудимо се да негујемо традицију и стварамо нову. Присећајући се на старозаветну предтаву “Жертва Аврамова”, коју је учитељ Игњат Васић а касније лознички прота под липама извео са ученицима накучанске школе. Посебно ме радује што се на неки начин историја понавља, Накучани живе тих дана у току трајања колоније, црква блиста као и увек, деца из крајева широм Србије, Македоније и Бугарске играју се око тих липа учествујући у разнорасним активностима, само што се о тој слици и шире говори јер одјекују настале слике и успомене широм света.
Фото: М.А.И.
Програм колоније обухвата не само сликарско стваралаштво, већ и едукативне радионице за децу, грнчарство, рециклажу, као и конкурс „Доброчинство“. Како успевате да обједините све те активности и створите јединствено уметничко и духовно искуство? Рецимо да, рециклажа као тема не само да подстиче еколошку свест, већ и инспирише на размишљање о хуманости. Грнчарија се ради рукама и душом. Конкурс „Доброчинство“ додатно обогаћује наш програм, јер инспирише децу да представе такође хуманост а верујем да у току стварања говоре о добром делу са својом породицом, другарима, менторима, то и јесте циљ. Комбиновањем ових активности, стварамо јединствено уметничко и духовно искуство које не само да инспирише учеснике, већ их и повезује. Учесници имају прилику да се изразе кроз различите уметничке форме, док истовремено развијају свест о важности нашег села и значају одрживости. На тај начин, колонија постаје место где се уметност, хуманост, људскост, едукација и друштвена одговорност преплићу, стварајући богато и инспиративно окружење за све. Александар Џинго је у предговору за овогодишњи каталог написао „Овде на уметнике не утиче ништа осим природе њиховог уметничког изражавања, дељења сопствених уметничких креација и пуно љубави која превазилази све баријере“. Тако да сви ми доприносимо заједно.
Као уметници, који су ти најдражи успеси и успомене до сада (радови настали током Колоније, изложбе, пријатељства и познанстава са уметницима)? Колико је локална заједница укључена у реализацију колоније? Ни један не сматрам својим личним успехом, заједнички су. Тешко је издвојити, а успомена се тако много нанизало у последњих петнаест година. 4. јула 2010. године и тада уз подршку Града Шапца и са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачког г. Лаврентија, Прву ликовну колонију Накучани смо основали и организовали уз подршку ЦО Накучани, Синошевић, Бојић и МЗ Накучани, уз подршку породица, пријатеља, тадашњи накучански свештеник Славиша Марковић, мој тата Драган Алимпић, Светолик Вешић и наш драги покојни Александар Алимпић, самостални уметник из Панчева, који нам је оставио током рада на колонији своја сјајна, јединствена дела и две фреске на спољној фасади наше Накучанске цркве, тако да ће вечно бити сећање на њега и остаће заувек у нашим срцима и мислима. Већ следеће година добија међународни карактер доласком Трајане Панајотове и Даниеле Антонове из Бугарске по препоруци Николине Џановске. Морам да споменем и нама такође драгу историчарку уметности Јелену Пјевац Ненадовић, која је са нама од самог оснивања. Такође до сада лепу сарадњу са свим културним институцијама у Шапцу.
Основали смо је искреног срца са пуно ентузијазма, уз разноразне културне садржаје за све генерације. Затим смо правили малу паузу због тадашњих околности и поново покренули 2021. Свештеник Бранко Илић и ја, уз пуну подршку Града, сарадника и породица.
А значајна је у смислу јер промовише традицију, и негује културне вредности, али и ствара нове. Постоји заиста много успомена али да истакнем једну невероватну, посебно чудесног момента, који се десио пре две године приликом прве посете Николине Џановске из Бугарске са својом ћерком Мајом, сам чин њиховог крштења уз присуство мештана и учесника и веза која се учврстила између нас тако што их је крстио свештеник Бранко Илић, а кумови смо били Џинго Николини, а Маји ја.
Овогодишњи сазив Ликовне колоније Накучани, подржан је од стране Града Шапца. Колико та институционална подршка доприноси развоју колоније и њеној препознатљивости у културном животу региона? Још једном бих се захвалила на подршци Града, која нам је веома битна, јер омогућава сигурност, колонија добија већу видљивост, прихваћеност и препознатљивост, самим тим лакше се испланирају догађаји. У суштини, не само да доприноси развоју саме ликовне колоније, већ и њеном положају у културном животу, чинећи је битнијим саставом у промоцији уметности и очувању културног наслеђа, неговању традиције. Ове године смо имали част да нас је и посетио градоначелник Шапца Александар Пајић.
Фото: М.А.И.
Фото: М.А.И.
Фото: М.А.И.
Фото: М.А.И.
