Александар Вујевић о роману првенцу„Седам сувенира“
Путовање које мења живот
Свој први роман посветио је деци и сав приход од продаје усмериће за њихову новогодишњу прославу и пригодне поклоне
Љубитељ путовања. Пустолов. Алтруиста. Сањар и реалиста у једном, дубоко промишљање о животу и те, само наизглед, антагонизме, неретко је, током година, претакао у речи. Писање је за Александра Вујевића била потреба, неопходно ослобађање импресија од нагомиланих животних искустава. Новинарски рад, поезија, проза, изродили су љубав према краткој форми, а онда се догодио тренутак који је променио све.
Слика која је променила све -На Фејсбуку ми је изашла слика Трансибирске железнице. Цео живот трагам за необичним местима, на планети има толико тога да се види и то ми је био окидач. Одмах сам добио идеју, разрадио ликове, осмислио како ће се радња одвијати. Роман сам написао практично у даху. Овом књигом остварио сам дечачки сан- каже Вујевић.
И сам љубитељ необичних путовања, са друштвом је обишао многе скривене драгуље у земљи и окружењу, истражујући дестинације вредне пажње. Никада није сео у воз о коме је писао, али га је умеће визуелизације одвело и на то необично путовање. Чинило се да ту нема ничег сувишног и да се све склопило као делићи слагалице. Као да је редитељ размишљао о сваком детаљу који ће до краја да посложи на своје место.
-Много сам истраживао за књигу и како изгледа само путовање од Москве до Владивостока, јер сам желео да то приближим читаоцима. Немају сви могућности да отпутују, а ја имам моћ да то пренесем и искористио сам је на најбољи могући начин. Мој највећи успех је остварен ако сам читаоца подстакао на размишљање- подвлачи он.
Садржајно богатим, а сажетим, питким стилом, наводи на промишљање и преиспитавање, мисаоне процесе који су омеђили реалност Виктора Андрејева, главног путника у возу око кога се преплићу остале судбине ликова у роману, баш као што су и наши животи, свесно или несвесно, међусобно повезани невидљивим нитима.
-Овај роман је све оно што је у мени све ове године, трагови који су у мени негде упаковани и само је отворена та фиока. Волим Гијома Мусоа, Агату Кристи, верујем да се људи не рађају нужно лоши, него их околности таквим учине. Цела прича коју сам написао је животно примењива. Сви тежимо да будем вољени онакви какви јесмо, само некад тражимо погрешне начине да то реализујемо- сматра Вујевић.
Нема случајности Уверен је да нема случајности и све долази баш онда када смо за то спремни. Али ако нам је већ та „пошиљка“ упућена, не дозволимо да превише дуго стоји у сандучету, а да је не преузмемо, јер може бити враћена „пошиљаоцу“.
-Постоји један термин у уметности, тачка недогледа- где се укрштају све праве и дају димензију цртежу. Тако мислим да сви ми дајемо димензију једни другима и наши сусрети јесу мали микрокосмоси где ми остварујемо те релације и постајемо бољи. Нема случајности, све долази када смо спремни- уверен је. Тако је и Андрејев, по струци психотерапеут, кренуо на путовање после љубавног бродолома, а Вујевић је његову причу испричао кроз сплет непредвидивих околности и оно најваженије- сувенире. Оне ситне, мале ствари, које су само нама важне и само ми разумемо њихов значај у нашем животу. Или нешто више од тога?
-Сваки од тих сувенира представља потрагу за собом јер смо себе на путу изгубили, погрешно верујући да немамо контролу над сопственим животом. То су сви они имали сигнали које ми пропуштамо, свакодневне ситуације које нам много тога говоре, али ми их не пратимо или их површно схватамо. Сви они људи који кроз трауму или негативно и позитивно искуство дају поруку како надаље треба да се понашамо- објашњава.
Знакови поред пута Сваки сувенир добио је своју материјализацију у обележивачу за књиге и симболичној поруци која иде уз њих а добија се на поклон уз купљени роман. Радили су их чланови „Малог атељеа“, а читаоци их интуитивно бирају. Човеку је, више него икад потребан други човек, а његова пружена рука, реч, осећај, додир, могу бити терапеутски. Када онај коме је то струка не може да помогне себи, на његовом животном путу појављују се људи који то несвесно чине. Његово је само да то препозна.
-Нама и најчешће и требају обични људи око нас. Они можда нама нешто и говоре, али ми то не примећујемо. Потребно је да мало више слушамо једни друге и посматрамо шта се дешава око нас.
Промоција у петак у Културном центру Промоција књиге је у петак, 5. септембра, од 20 сати, у Културном центру Шабац. Радимо нешто специфично и другачије. Глумци Позоришта „Јанко Веселиновић“ извешће одломке из књиге кроз перформансе. Имаћемо акустичну свирку, кетеринг, промоцију домаћих произвођача ракије и вина и пригодне поклоне уз куповину романа. Књига се може набавити и у „Вулкану“, „Лагуни“ и „Доброј књизи“.
Околности нису само оно што нам је дато, већ нешто што можемо да креирамо. Виктор је потпуно погубљен, иде у потрагу, у непознато, и без обзира на то што је стручан, не може себи да помогне. Њему нису помогли ближњи, већ особа од које је то најмање очекивао. Поента је у препознавању шта нам у ствари треба- поручује.
Фото: Глас Подриња
Радња романа дешава се уочи Нове године, када смо сви хиперсензибилни, емотивни, пуни очекивања. Тако је и настала идеја за Александров хумни чин.
Деци која су нам важна -Пошто радим пројекте за Центар за социјални рад желео сам да мало изађемо из оквира и направимо повезницу са садашњим временом тако што ћемо деци обезбедити пакетиће и представу. Увеличаћемо прославу у Соколском дому примопредаје пакетића за стотинак деце без родитељског старања, као и деце и одраслих из Дневног боравка за особе са сметњама у развоју. Ја сам само спона између људи и деце- подвлачи, додајући да је живот толико једноставан, а ми смо ти који га компликујемо.
-Ми можемо нешто да урадимо, а ми то не чинимо зато што сматрамо да ће то неко погрешно протумачити. Није срамота рећи људима колико ти недостају, колико су ти потребни и колико ти нису потребни. То је једнако важно- поставити границу и знати да можеш да располажеш својим временом, а немамо га много- напомиње.
Аплицирао је на конкурсу Града Шапца који је подржао његову идеју и обезбедио део средстава за књигу. Издавач је Књижевна омладина Србије, посебна едиција Пегаз. Кандидован је на њиховом конкурсу за награду за први необјављени роман.
Фото: Глас Подриња
-Верујем да сам дао пример како мало треба да се једна средина покрене. Мислим да је људима у данашње време највећи проблем што немају иницијативу. Довољно је само једно да крене и онда се, као карте кад крену да падају, све намести. Тако су се и овде укључиле бројне приватне компаније и појединци вољни да подрже и саму промоцију књиге, а самим тим и децу за коју то све радимо. Захвалан сам небу што ми је пружило прилику да могу оставим неки траг, да мом детету дам пример како можеш бити бољи и да није све само „дај“, него „изволи“- поручује Вујевић.
План је да у неком наредном роману прикаже необичне локације како би читаоцима дочарао магичан свет који нас окружује. Лепота је свуда око нас, само је треба открити.
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
