ОЧЕКИВАНИ ПРЕДЛОГ ММФ: ПОМЕРАЊЕ СТАРОСНЕ ГРАНИЦЕ ЗА ПЕНЗИОНИСАЊЕ
ТЕЖЕ ДО ПЕНЗИЈЕ
Једно од питања које ће се појавити у наредној рунди преговора Владе Србије са Међународним монетарним фондом у вези је са реформом пензијског система, на основу које ће мушкарци у пензију ићи са 67, а жене са 62 године. И док грађани сматрају да овакво решење неће допринети смањењу незапослености, поједини економисти наводе да је оно неопходно, како би се сачувала стабилност пензијског система.
Иако су представници три генерације српске породице, деда, отац и син, до сада врло ретко заједно радили у истом предузећу, нови предлози законских решења могу изменити такву ситуацију. Према предлогу Међународног монетарног фонда, старосна граница за одлазак у пензију у нашој држави треба да буде 67 година за мушкарце, односно 62 за жене. Влада Републике Србије биће на тешком испиту током јесени, после нове рунде преговора са ММФ; уколико прихвати предлог број незапослених ће се повећати, јер неће бити простора за запошљавање младих људи, а уколико одбије предлог довешће у питање одрживост пензијског система. Светозар Танасковић, асистент на Економском факултету Универзитета у Београду, сматра да су тренутни издаци за пензије неодрживи, те да је каснији одлазак у пензију стручно посматрано потпуно оправдан.
- Већ дуго времена у јавности се говори о неопходности реформе пензијског система због његове неодрживости на средњи и дужи рок. Предложене мере које привлаче највише пажње су померање старосне доби за одлазак у пензију као и изједначавање старосне границе за одлазак у пензију за мушкарце и жене. Треба ипак напоменути да поред неодрживог система финансирања који одликује пензијски систем Србије, велики проблем постоји и у томе што за разлику од великог броја земаља Србија није увела елементе актуарске правичности за пензионисање пре и после старосног доба. Ови елементи подразумевају да ако се двојица радника, са истим радним стажом и истим примањима током радног века, пензионишу у различитој старосној доби, радник који се пензионише у млађој старосној доби мора примати сразмерно мањи износ пензијске накнаде, јер је очекивање да ће пензију примати дуже од радника који се касније пензионише, објашњава Танасковић.
Иако су представници три генерације српске породице, деда, отац и син, до сада врло ретко заједно радили у истом предузећу, нови предлози законских решења могу изменити такву ситуацију. Према предлогу Међународног монетарног фонда, старосна граница за одлазак у пензију у нашој држави треба да буде 67 година за мушкарце, односно 62 за жене. Влада Републике Србије биће на тешком испиту током јесени, после нове рунде преговора са ММФ; уколико прихвати предлог број незапослених ће се повећати, јер неће бити простора за запошљавање младих људи, а уколико одбије предлог довешће у питање одрживост пензијског система. Светозар Танасковић, асистент на Економском факултету Универзитета у Београду, сматра да су тренутни издаци за пензије неодрживи, те да је каснији одлазак у пензију стручно посматрано потпуно оправдан.
- Већ дуго времена у јавности се говори о неопходности реформе пензијског система због његове неодрживости на средњи и дужи рок. Предложене мере које привлаче највише пажње су померање старосне доби за одлазак у пензију као и изједначавање старосне границе за одлазак у пензију за мушкарце и жене. Треба ипак напоменути да поред неодрживог система финансирања који одликује пензијски систем Србије, велики проблем постоји и у томе што за разлику од великог броја земаља Србија није увела елементе актуарске правичности за пензионисање пре и после старосног доба. Ови елементи подразумевају да ако се двојица радника, са истим радним стажом и истим примањима током радног века, пензионишу у различитој старосној доби, радник који се пензионише у млађој старосној доби мора примати сразмерно мањи износ пензијске накнаде, јер је очекивање да ће пензију примати дуже од радника који се касније пензионише, објашњава Танасковић.
Најновији број
11. април 2024.
