Шабачки вашар је институција

Шабачки вашар одавно није само место где се иде по нове шерпе, варјаче и чарапе. То је догађај који је већ деценијама познат по томе што на њему има свега што вам није требало, али сте ипак купили, тако да ћете се, уз чарапе, кући вероватно врати и са паром скија, папагајем у кавезу, евентуално понијем за дете.

Фото: Глас Подриња

На делу са половном робом не само да ћете наћи и оно што не постоји, него ћете сазнати и многе животне мудрости, ући у филозофске расправе и демистификовати неке од светских теорија завера. Након тога, када вам рингушпил заврти мозак, право под неки од шатора са познатим, или мање познатим естрадним именима. Уз право друштво и одговарајуће пиће не могу да сметају ни раштимован оркестар ни фалшеви певачице. Свакако, чак и ако останете трезни имаћете доживљај за препричавање бар до следеће Мале Госпојине.

Фото: Глас Подриња

Мириси шећерне вуне, крофница и печења, натераће и оне на дијети да попусте. Шабац је вероватно једини град где, поред подела на Партизане и Четнике, Делије и Гробаре, постоји и подела на оне који никада не би јели на Вашару и оне којима је најслађе када прашина на пљески крцка под зубима.
Нешто за себе наћи се и колекционари, љубитељи уметнина, књига, стрипова. Годинама уназад под једним шатором се могу наћи уредно поређане књиге и стрипове, увијени у целофан и са исписаним ценама. Славко Перић из Прањавора каже за себе да има завршено тек осам разреда, али и хиљаде прочитаних књига, те да је и колекционар и продавац.

Фото: Глас Подриња

-Последњих десетак година овде продајем књиге и стрипове, иначе сам сваке недеље у Прњавору на пијаци. На различите начине долазим до њих, познајем бројне издаваче у Београду, такође имам колеге са којима размењујем књиге и стрипове, а продајем и укрштенице. Нажалост, паметни телефони су уништили много тога, тако да се штампана издања знатно мање конзумирају. Сви гледају у телефон.

Фото: Глас Подриња

Неписмени не читају књиге, да не ослепе. Волим да читам и да папир зашушти под прстима, нисам присталица електронских издања. Продаја је мања, али имам сталне муштерије, каже Славко.

Књиге и стрипови имају своје сталне муштерије, али бомбоне, алве и лицидерска срца проналазе своје место у свакој торби. Ручно прављени слаткиши незаобилазан су сувенир са Вашара.

Фото: Глас Подриња

-Долазимо сваке године. Свиђа нам се овде у Шапцу, људи су пријатни. Идемо на све велике вашаре у Србији, као што је Вино Жупа, Дани пива у Зрењанину... Међутим, Шабац је нешто посебно, најбољи и највећи и увек му се радо враћамо. Све је наша домаћа, породична производња, сем гумених бомбона. Сви смо укључени у израду слаткиша, супруг, ја, оба сина и снахе. Задовољни смо како је кренуло и ове године, каже Каролина Попадић из Старе Пазове.

Фото: Глас Подриња

Продајом су неки увек задовољни, неки никад задовољни. Цене су на нивоу прошлогодишњих, а продавци увек спремни на ценкање.

Највише се, традицонално, продаје добро расположење. Чак и ако постоји неко ко се кући вратио празних руку, понео је бар неку анегдоту.