Апликације за потрошаче - дискриминација или легитиман начин пословања

По доласку у трговинске ланце потрошаче неретко дочека шаренило понуде, а и цена, па издвајају додатно време да би схватили колико жељени производ заиста и кошта. Разлог је све распрострањенија употреба тзв. картица лојалности и још популарнијих апликација чија је сврха да производ или услугу лојалним купцима понуде по повољнијој цени. То отвара питање да ли је реч о злоупотреби позиције или легитимном начину пословања и фаворизовања одређених купаца.

Kонсултант за потрошачко право Младен Алфировић објашњава да оваква алтернатива није забрањена, напротив, регулисана је законом, те да не постоји ниједан разлог зашто је трговци не би и искористили.

Може, али под одређеним условима
-Не постоји обавеза трговца да има исту цену за све, напротив, дозвољено им је да награде лојалне купце тако што ће им пружити додатне погодности. Законом о трговини у делу који уређује продајне подстицаје јасно је прописано да продаја робе, односно услуга, у оквиру посебних програма лојкалности као што су, рецимо, картица лојалности, сакупљање бодова и слично представља посебан продајни подстицај где трговац, под јасно дефинисаним и објављеним условима, одређеним погодностима награђује купце за њихову верност. Трговац, односно пружалац услуге, обавезан је да јасно објави услове за остваривање подстицаја, да буду доступни и транспарентни онима који желе да их користе- појашњава Алфировић.

Он негира могућност да се на тај начин дискриминишу потрошачи који не користе паметне телефоне.

Непоштена пракса
-Није реч о дискриминацији потрошача који не користе паметне телефоне или не желе да инсталирају апликације јер то је њихова слободна воља. Њима није забрањено коришћење апликација, ни мобилних телефона, па ако желе да на тај начин остваре неку погодност, услови су јасно дефинисани- неопходно је да поседују паметан мобилни телефон и инсталирају апликацију- додаје.

С друге стране, пракса да су некада акцијске, односно цене уз апликацију, уочљивије, обојене различитим бојама, а оне редовне једва видљиве, или готово невидљиве, може да доведе потрошаче у заблуду.

-Ако није јасно обележено шта значи розе, жута, цена, не знамо да ли је акција за све купце или кориснике апликације, то би се могло сматрати неком врстом обмане, јер Закон о трговини јасно прописује да све цене морају бити истакнуте јасно, транспарентно и да не смеју потрошаче доводити у заблуду. Тачно је наведено шта продајни подстицај мора да садржи без обзира на то да ли се ради о акцијској продаји, продаји робе са умањеном вредношћу или распродаји- те три категорије су јасно дефинисане законом. Коришћење различитих боја може збунити потрошаче и довести их у заблуду, тако да је питање за тржишну инспекцију да ли ту има елемената непоштене пословне праксе- напомиње он.

Обмањивање је најраспрострањенији облик непоштене пословне праксе, а то подразумева и било шта што на било који начин доводи просечног потрошача у заблуду у погледу цене, начина њеног формирања и осталог. Посебну ставку подразумева питање приватности, односно тражење личних података приликом инсталирања апликације.

Проблем приватности
-Потрошачима саветујем да прочитају детаљно шта се тражи и да самостално одлуче да ли ће давањем тих података дати сагласност да учествују у том програму. То је њихова субјективна одлука. Закон о заштити података о личности јасно дефинише који подаци се сматрају нарочито осетљивим и не би смели да се остављају- број личне карте, јединствени матични број грађана, бројеви платних картица и друго. То су посебно осетљиви подаци које никад не би требало остављати било где. Остали су ствар слободне воље потрошача- каже Kонсултант за потрошачко право.

Ипак, стиче се утисак да су људи приморани да дају сагласност за обраду личних података и да им се не оставља други избор ако желе повољнију цену.

-Ризик од злоупотребе у дигиталном добу увек постоји. Много тога се обавља онлајн и они који се баве злоупотребом података су увек вешти и довитљиви, иду у корак са технологијом, тако да би потрошачи морали да се додатно едукују и информишу о потенцијалним преварама које вребају са интернета.

Управо то је јасно наведено у Закону о заштити података о личности где се прописује да се подаци могу прикупљати у складу са сврхом. Та сврха мора бити јасно дефинисана и у складу са тим мора бити уподобљен број података који се прикупљају. Све мора бити дефинисано- ко је обрађивач, а ко руковалац подацима и у коју сврху се они обрађују. Ако се обрађују искључиво за интерне потребе компаније не сме се десити да се злоупотребе у неке друге сврхе. Та компанија би морала да буде санкционисана- наглашава.

Фото: Приватна архива

Интерес обе стране
Дешава се и да на каси апликација не ради, ресетује се или излогује корисника, те у датом моменту купац не може да оствари попуст, а непријатно му је да робу врати.

-То не би смело да се догађа зато што роба мора да се прода под условима и по цени која је оглашена. Такви пропусти би морали да се реше на лицу места. Представник продавца би морао да на неки начин обрачуна снижену цену, уколико, наравно, није проблем до мобилног телефона корисника, већ до саме апликације. Потрошач би имао право да инсистира да му се роба прода по тим посебним погодностима- додаје.

У свему овоме, сматра, постоји интерес обе стране- и продаваца и купаца.
-Апликације су уско повезане са пословном политиком корпорација. Интерес компанија је смањење трошкова пословања (транспорта, излагања робе, радне снаге и друго) зато што све већи број компанија и корпорација прелази на онлајн трговину која се промовише путем апликација. Истовремено, традиционалне навике потрошача се мењају. Потрошачи су некад више посећивали објекте, испробавали робу, а сада више купују онлајн. То је тренд који прати модерно, дигитално доба и на који бисмо сви требали да почнемо да се привикавамо. Он јесте наклоњенији млађој популацији и може да отежа приступ старијој која одбија да му се прилагоди, али је на неки начин наша нова стварност- закључује Алфировић.