За стабилан и квалитетан принос

По завршетку вегетације, када опадне 70% лисне масе и воћне културе уђу у период мировања, примена бакарних препарата представља једну од најважнијих и најефикаснијих мера заштите. Ова пракса је део зимске заштите, а циљ је смањење инфективног потенцијала патогена и припрема засада за наредну сезону.

Препарати на бази бакра делују превентивно, стварајући заштитини слој на површини дрвета, пупољака и рана насталих приликом опадања лишћа или резидбе. Њихово основно деловање заснива се на инхибицији клијања спора и смањењу преживљавања патогена. Најчешће су ефикасни против проузроковача бактериоза и гљивичних обољења.

Када говоримо о формулацији ове активне материје, можемо издвојити: бакар оксихлорид, бакар оксид, бакар хидроксид, тробазни бакар сулфат и бакар сулфат.

Да би се активирало дејство бакра неопходно је да додје до влажења депозиита на листу. Од саме формулације бакра зависи којом брзином и у којој количини ће се активирати Цу2+ јони који делују штетно на гљиве и бактерије.

Брзина дејства препарата је обрнуто пропорционална перзистентношћу препарата на биљној површини тј испирању депозита. Из овога закључујемо да је бакар оксихлорид најдуговечнији на површини биљке, али му и највише времена и падавина треба да би се активирао, редом следе бакар оксид, бакар хидроксид, бакар тробазни сулфат и на крају бакарни препарати на бази бакар сулфата су најбрже и најјаче тренутне реакције али су изузетно слабо постојани на биљци.

Уколико нам је потребно да биљка буде заштићена на дужи временски период користићемо препарате на бази бакар оксихлорида или бакар оксида. Уколико нам је потребно тренутно брзо деловање бакра онда ћемо се определити за бакар сулфат, или тробазни бакар сулфат који имају и најјаче бактерицидно дејство. Бакар хидроксид се налази по параметрима на средини.

Јако је битно да знамо када, против чега, које формулације и у којим временским условима примењујемо бакарне препарате како би добили максимални учинак.

Како је напоменуто, ово третирање се обавља након опадања лишћа, у почетку фенофазе мировања, а сам третман неопходно је обавити током мирног и сувог дана када је температура изнад 5 °Ц и када нема опасности од скорог мраза или кише. Количина воде треба да буде довољна да се воћке темељно окупају – цела крошња, стабло, гране и посебно места оштећења и рана. Бакарни препарати се најчешће користе у концентрацијама од 0,5–1%, у зависности од формулације (бакар-хидроксид, бакар-оксихлорид, бакар-сулфат).

Од изузетног значаја је и поштовање препоручене дозе а.м. јер се бакар у већим количинама може акумулирати у земљишту. Не сме се користити на температурама испод 5 °Ц нити у фази кретања вегетације, јер може изазвати фитотоксичност. Посебну пажњу треба обратити код осетљивих врста (бресква, кајсија) и користити блаже формулације.