Фото: Canva
Потребе за водом
За норамалан развој и одвијање животних процеса биљака потребна је вода. Но, вода која, када се говори о количинама, ако је нема не ваља, а ако је има у сувишку опет не ваља. Дакле, говоримо о оптималним количинама, како би се сви важни животни процеси одвијали не сметано и без проблема.
Усвајање, транспорт и одавање воде су важни фактори који омогућују растење, развиће и опстанак биљака. Све ово је заправо тема која се сама намеће а која се појавила као проблем у ранијим годинама и која је изазвала турбуленције у биљној производњи. Сушан период је за нама, но треба извићи важне поуке како се бранити и одбранити од климе на коју човек може врло мало да утиче, а када причају о транспирацији која је понекад врло интезивна да се целокупна вода у биљци у току једног дана замени, онда почињу да говоре са респектом.
Потребе биљака за водом зависе од низа унутрашњих и спољашњих чинилаца. Оне су међутим за сваку културу врло различите како за целу вегетацију тако а са друге стране да биљка има равномеран распоред падавина како би изнела свој генетски потенцијал.
Довољно је проучена потреба за водом од скоро сваке биљне врсте али са сигурношћу се може рећи да већина врста највећу потребу за водом има у фази најинтезивнијег пораста, када је лисна површина обично највећа. Осетљивост појединих врста у одређеним фазама растења и развића према недостатку воде је такође различита. Оне зависе не само од интезитета транспирације, већ и од целокупног метаболизма и физичких и хемијских особина протоплазме.
Сада ћемо навести критичне периоде за поједине културе како би нагласили важност за водом која треба да одражава како висину тако и квалитет приноса.
СОЈА, утврђено је да све важне количине које утичу значајно на принос је заправо време после цветања , дакле други део вегетације када се налива зрно.
КРОМПИР, захтева највише воде у месецима јун и јули, после цветања и када значајно формира ктролу.
ЦРВЕНА ДЕТЕЛИНА, за ову врсту је значана пролећна количина падавина и одлично реагује на високу ваздушну влагу током целе вегетације, где је заправо без вештачких падавина просто не могуће оставарити.
ШЕЋЕРНА РЕПА, најкритичнији период за ову ратарску културу је трећа декада јула месеца и прва декада августа месеца, када је лисна маса највећа а самим тим и одавање воде транспирацијом је максимална.
СТРНА ЖИТА, су најосетљивија према недостатку воде када се налази у интезивном порасту па све до класања , где је такође транспирација врло велика а сама потрошња воде је изузетна, но фаза цветања такође а то је почетак маја месеца када због недостатка воде може да дође до смањење фертилности полена.
КУКУРУЗ, је најосетљивији према недостатку воде од цветања до млечне зрелости.
ПАРАДАЈЗ, од цветања до формирања плодова.
Ово рекао бих агресивно указивање на проблем воде, морамо из предходних година извући поуку како контролисати и каналисати потребе биљака за водом је заправо произашла из ранијих смањених приноса која не води ка озбиљној производњи а која треба да буде профитабилна јер од ње нико није имао користи.
Усвајање, транспорт и одавање воде су важни фактори који омогућују растење, развиће и опстанак биљака. Све ово је заправо тема која се сама намеће а која се појавила као проблем у ранијим годинама и која је изазвала турбуленције у биљној производњи. Сушан период је за нама, но треба извићи важне поуке како се бранити и одбранити од климе на коју човек може врло мало да утиче, а када причају о транспирацији која је понекад врло интезивна да се целокупна вода у биљци у току једног дана замени, онда почињу да говоре са респектом.
Потребе биљака за водом зависе од низа унутрашњих и спољашњих чинилаца. Оне су међутим за сваку културу врло различите како за целу вегетацију тако а са друге стране да биљка има равномеран распоред падавина како би изнела свој генетски потенцијал.
Довољно је проучена потреба за водом од скоро сваке биљне врсте али са сигурношћу се може рећи да већина врста највећу потребу за водом има у фази најинтезивнијег пораста, када је лисна површина обично највећа. Осетљивост појединих врста у одређеним фазама растења и развића према недостатку воде је такође различита. Оне зависе не само од интезитета транспирације, већ и од целокупног метаболизма и физичких и хемијских особина протоплазме.
Сада ћемо навести критичне периоде за поједине културе како би нагласили важност за водом која треба да одражава како висину тако и квалитет приноса.
СОЈА, утврђено је да све важне количине које утичу значајно на принос је заправо време после цветања , дакле други део вегетације када се налива зрно.
КРОМПИР, захтева највише воде у месецима јун и јули, после цветања и када значајно формира ктролу.
ЦРВЕНА ДЕТЕЛИНА, за ову врсту је значана пролећна количина падавина и одлично реагује на високу ваздушну влагу током целе вегетације, где је заправо без вештачких падавина просто не могуће оставарити.
ШЕЋЕРНА РЕПА, најкритичнији период за ову ратарску културу је трећа декада јула месеца и прва декада августа месеца, када је лисна маса највећа а самим тим и одавање воде транспирацијом је максимална.
СТРНА ЖИТА, су најосетљивија према недостатку воде када се налази у интезивном порасту па све до класања , где је такође транспирација врло велика а сама потрошња воде је изузетна, но фаза цветања такође а то је почетак маја месеца када због недостатка воде може да дође до смањење фертилности полена.
КУКУРУЗ, је најосетљивији према недостатку воде од цветања до млечне зрелости.
ПАРАДАЈЗ, од цветања до формирања плодова.
Ово рекао бих агресивно указивање на проблем воде, морамо из предходних година извући поуку како контролисати и каналисати потребе биљака за водом је заправо произашла из ранијих смањених приноса која не води ка озбиљној производњи а која треба да буде профитабилна јер од ње нико није имао користи.
Дипл.инг Дарко Симић
Најновији број
15. јануар 2026.
