Година је била лоша за пољопривреду, посебно за кукуруз, где је принос варирао зависно од наводњавања и квалитета земљишта, кажу стручњаци за пољопривреду
Принос кукуруза ове године стручњаци оцењују као „шаренолику ситуацију“, чак и на квалитетнијим земљиштима као што су она у Мачви, Поцерини и делу Посавотамнаве. На појединим парцелама, и поред доброг земљишта, приноси су били тек 2, 3 или 4 тоне по хектару. Најбољи резултати су постигнути на парцелама уз реке, попут Kолубаре и Тамнаве, где су високе подземне воде омогућиле нешто бољи развој биљака.
-Тамо где је било могућности за наводњавање, приноси су задовољавајући, и до 9–10 тона по хектару. Међутим, већина произвођача, чак око 80 одсто њих, жали се на изразито низак принос. Посебан проблем представља присуство афлатоксина у зрну. Без обзира на количину рода, апелујем на произвођаче да пажљиво изврше селекцију клипова и уклоне оне са знаковима оштећења или плесни.
Такви клипови не би смели да се користе ни за исхрану стоке, а посебно не за краве музаре јер афлатоксин прелази у млеко. Исто важи и за свиње. Афлатоксин је изузетно штетан и за животиње и за људе, и зато је неопходно да пољопривредници буду изузетно опрезни приликом бербе и складиштења кукуруза – истиче дипломирани инжењер Гордана Рехак, саветник у Пољопривредној саветодавној и стручној служби Шабац.
Овогодишња сетва је такође, била проблематична. Због пролећних киша многи пољопривредници нису могли на време да припреме земљиште, па су каснили са сетвом.
- Ипак, тај „закаснели“ кукуруз је у неким случајевима прошао чак боље јер је фаза оплодње пала у период са нешто више падавина, за разлику од ранијих сетви које су се поклопиле са сушним таласом. Тако су се неки пољопривредници изненадили и рекли: „Мислио сам да неће бити ништа, али изгледа да ће ипак нешто бити.“ Због свега овога, и ми саветујемо извесно померање рокова сетве, како би се избегли најнеповољнији климатски услови, попут овогодишње јаке суше. Kлиматске промене су реалност и треба их узети у обзир при планирању производње – наводи Рехак.
Фото: Глас Подриња
У Пољопривредној саветодавној и стручној служби Шабац истичу да је кад је реч о другим ратарским културама, сунцокрет нешто боље прошао.
- Иако није достигнут максимални принос од око 3,5 тоне, произвођачи су остварили 1,5 тону по хектару и више, што се, с обзиром на услове, сматра задовољавајућим. Соја је с друге стране, катастрофално подбацила. Приноси су изузетно ниски и крећу се од 200, 300, до 500 килограма по хектару, а ако је неко остварио тону, то је био максимум – каже.
Припреме за јесењу сетву - Обишла сам терен и могу рећи да су наши пољопривредни произвођачи веома вредни и савесни. Већина парцела је лепо припремљена, земљиште је поравнато и спремно за сетву. Апелујем да сви који још нису унели минерално ђубриво то ураде на основу резултата агрохемијске анализе, коју многи већ раде код нас у Служби. Такође, саветујем да користе декларисано и третирано семе, које је безбедно и квалитетно. Рок за јесењу сетву је око 15. октобра, тако да још има времена да се припреми земљиште уколико то до сада није урађено – наводи саветница за ратарство Гордана Рехак.
Фото: Глас Подриња
