Силоси из Богатића присутни у земљи и иностранству
„Сила- Строј“- породична фирма са визијом
Милош је био момак из Богатића са зрелошћу несвојственом младим годинама и предузетничким духом. Године 2018. основао је фирму за производњу силоса и транспортне опреме за житарице. Породица успешно наставља пословање након његовог прераног одласка
„Желим да у будућности постанем пример другим људима да је све могуће без обзира на околности и тренутан положај. Желим да на свом примеру покажем да самодисциплина и одлучност могу да помере границе. Волео бих да за живота направим нешто што ће остати у наредних неколико хиљада година, нешто од чега ће сви људи на земљи имати користи.“ У ових неколико реченица стала је суштина визије Милоша Илића, момка из Богатића који је у двадесетим годинама јасно знао шта жели. Са зрелошћу несвојственом младим годинама и предузетничким духом едуковао се кроз обимну стручну литературу и ишао је од једне до друге фирме где је учио занат за будућност.
Породица као стуб свега На породичном плацу, без великих инвестиционих средстава, али са снажном вољом и одлучношћу да успе, 2018. године покреће фирму „Сила- Строј“ за производњу силоса и транспортне опреме за житарице. Са скромним машинама и људством, временом, за свега неколико година, постиже много- осавремењује механизацију и проширује посао. А онда, његов изненадни и прерани одлазак 2024. године мења све.
Породица није имала много времена да се опорави од шока и фирма је пред собом, од оснивања, имала месеце највећих изазова и ону најтежу одлуку- шта даље? Отац Владимир имао је заоставштину- Милошеве скице и прорачуни и знање стечено радећи уз њега није смело бити узалудно. Брат Марко је радио у једној београдској фирми, али лична трагедија променила је и његов животни пут. Породица је донела једину могућу одлуку у том тренутку- да наставе тамо где је Милош заустављен.
-Милош је имао огромне амбиције и знање- граница није постојала. Желео је да направи велику фирму и за кратко време много постигао. Сами почеци су ишли мало теже, све са радило ручно, временом је унапређено. Почели су да купују машине, превозна средства, дизалицу. Све то је олакшавало посао радницима. За пет година направио је велику халу, поставио машине, систем који функционише. Примењујемо његове принципе и настављамо даље- објашњава брат Марко.
Ослонац у домаћој привреди Данас су њихови силоси постављени у Мачви и Србији, као и у Македонији и Хрватској. Репроматеријал набављају искључиво у земљи, по чему су такође јединствени.
-Од малих ногу је био другачији од осталих. Правио је камиончиће с приколицом на даљински, волонтирао у средњој школи желећи што више да научи. Сам је учио од других. Запослио се касније у једној фирми, едуковао кроз књиге, соба му је испуњена стручном литературом. Његов дар изнедрио је резултате. За кратко време доста тога је направљено и ко зна шта би све још било да није прерано отишао- додаје брат.
Сваки шраф у фирми Милошевих је руку дело. Свака рупа на таблама и гуртнама се бушила ручно бушилицом. Онда је узета пробијачица која буши рупе машински, што је значајно олакшало посао радницима. Уз пресу, то су две кључне машине за рад. Тренутно у фирми има десет запослених, укључујући оца Владимира и њега.
Фото: Глас Подриња
-Смогли смо снаге да наставимо са радом. Велику захвалност бих изразио радницима који су били део фирме од оснивања. Много тога су изнели у претходном периоду и научио сам много од њих. Имам велики мотив да фирма буде на чврстим ногама, да успемо да завршимо све предвиђено и да сви буду задовољни и награђени кад треба- истиче Марко.
Изазови постоје, а најчешће су то кратки рокови купаца. Потребно је само направити прави договор, организацију, оставити довољно времена да се све припреми у радионици и склопи на терену. Реализацију одлажу само временски услови, али и то пролонгира посао за највише три дана. -Битно нам је да сваки пројекат коме приступимо реализујемо у што краћем временском року. Наш финални производ треба да има функционалност и једноставност- додаје он.
Производи- најбоља реклама У овом периоду имају највише клијената, будући да је кренула сетва. -То су два ударна месеца када је свима потребно нешто од опреме, силоса за складиштење кукуруза или осталих житарица. Током зиме имамо нешто мањи обим посла, што користимо да урадимо неке стандардне елементе за следећу годину, да их имамо на лагеру, да посложимо алате. Припремамо за ову зиму нешто специфично и јединствено, али о томе ћемо више говорити кад будемо близу реализације- наводи.
Како наглашава, стари купци се враћају, што значи да су задовољни квалитетом услуге.
-Функционишемо тако да су наши производи наша реклама. Код младог пољопривредника у Орахову смо урадили два силоса, тражио је још шест, негде је тражен још један. Већина наставља сарадњу са нама ако има потребе за ширењем. Поштујемо временске рокове и испоручујемо квалитет. Силоси су свакако перспектива, брање кукуруза у клипу и чардаци су прошлост. Милош је то знао и као и у свему другом није погрешио- додаје.
Силоси су од осам до хиљаду тона и тако излазе у сусрет и обичном човеку и људима који се тиме баве навелико.
Фото: Глас Подриња
-Количина табли, шрафова, стезања, диктира временски оквир посла. Потребно је пажљиво радити по шаблону. За мали силос до 20 тона потребан је дан, а за онај од 100 тона потребно је три до четири дана, ако је све од елемената спремно- објашњава.
Заоставштина Циљ је независност пољопривредника од великих система и њихов избор да складиште своје производе и одлучују када је најбољи тренутак да их пласирају на тржиште или их користе за своју пољопривредну производњу. Отац Владимир појашњава колико је Милош био испред свог времена.
-Имао је невероватну визију. Машина за роловање лима кошта пола милиона евра, а он ју је сам направио. Поента је да се табла тако савије да добије ту чврстину. Не знамо да ико у Србији то ради на тај начин као ми. Имао је цртеже и систем за сваку позицију- каже он.
Желео је да направи нешто што ће користити другима, не само њему, додаје Милошева мајка Весна. Подсећа да је ноћи са оцем проводио сређујући халу за фирму, бринући се о сваком кутку плаца и алату. Ишао је и на сајам технике у Хановеру, неуморно радознало трагајући за новим знањима. Поред тога, био је вредан, посвећен спорту, играо фолклор.
Ову причу завршићемо као што смо је и започели, редовима из Милошевог дневника којима је поставио стандарде за живот које би сви требало да применимо. Веровао је да све што радимо треба радити тако да не шкоди другима, да се добро добрим враћа и да би од свега што ради сви требало да имају корист. Важно му је било да испуни дату реч, разуме друге и да други разумеју њега. Од личних вредности, веровао је у то да треба чувати образ, бити частан, чувати традицију и памтити историју. Веровао је да су рано устајање и квалитетан одмор кључни за успешан и дисциплинован рад.
Фото: Глас Подриња
Милошева заоставштина је у сећањима, причама али и сваком новом дану који живи фирма „Сила- Строј“, негујући породичну атмосферу, бригу једних за друге и тежећи да се сваког дана у пословима и раду руководи његовим принципима. На тај начин пружа утеху да је својим кратким животом обогатио смислом све које су га познавали и који ће о њему тек слушати.
„Млади предузетници: развојни потенцијал Богатића“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
Фото: Глас Подриња
