Не дај се генерацијо

Генерација која је 1960. стекла диплому ондашње Економске школе Шабац, прославила је 65 лета како су матурирали. Живот је у деценијама одвео на разне стране, многе и ван Шапца, те је осам ђака из генерације стигло пред место негдашње школе, а шест је на ручку евоцирало успомене на дане од, како кажу „пре сто година“.

Слављеници су уписали Економску школу Шабац 1956. године. Шестедесет ученица и ученика било је у генерацији.

-Школа је била у згради данашњег музеја. Није било смерова. Економску школу су углавном уписивала деца слабијег материјалног стања, јер је диплома обезбеђивала службу попут рачуноводства, књиговодства, дактилографије... Сећам се скамија у којима смо седели и професора, мада нисмо имали много строге – сећа се Љубисав Живановић.

Ко је могао, настављао је ка вишој школи или факултет. У генерацији имамо и доктора наука
и магистре. Отишли смо на разне стране, штета што нас није било више, али лепо смо се провели...

Већину његовог одељења стипендирали су Савез земљорадничких задруга и Срез Шабац. Стипендија је обавезивала да се свршени средњошколци упуте на службу где је потребно, те су многи посао добијали ван Шапца. Био је то период када је радна седмица трајала шест дана.

-Само је недеља нерадна. На малим одморима смо могли таман да променимо учионицу, а на великим смо сви имали топли оброк. Станемо у ред и деле нам чај или млеко, хлеб и џем или хлеб и маргарин и слично. Скромно, али је значило много, посебно онима који нису имали редован оброк кући. Док сви дођемо на ред и поједемо своје, већ почиње час, нема лутања ван зграде – прича нам Љубисав и наглашава да су многи настављали школовање.

-Ко је могао, настављао је ка вишој школи или факултет. У генерацији имамо и доктора наука и магистре. Отишли смо на разне стране, штета што нас није било више, али лепо смо се провели...