Дом књиге, знања и заједништва

Библиотека шабачка, у времену дигиталних изазова, остаје светионик духовности и трајне вредности, место где свака књига и сваки читалац имају своје посебно, неизбрисиво место у кутури, историји града, верује директорка Библиотеке Јелена Подгорац Јовановић која је недавно реизабрана на ову функцију. За „Глас Подриња“ каже да је бити директорка једне од најстаријих библиотека у Србији која 11. октобра обележава 178 година трајања изузетна част, али и велика одговорност после плејаде сјајних директора који су били на челу Библиотеке.

-Не морам ићи далеко у прошлост, а могла бих, и поменућу само господина Петрашина Дурутовића и госпођу Соњу Бокун Ђинић. Велико је задовољство кад имате свесрдну подршку и подстицај колектива и Народне библиотеке Србије која даје препоруку и сагласност за именовање директора матичних библиотека, а Библиотека шабачка је једна од њих. Не преостаје вам ништа друго већ да се својски потрудите и дате све од себе да Установа остане на правом путу културе, читања и задовољства читалаца.

Фото: Глас Подриња

На шта сте најпоноснији у досадашњем раду и развоју Библиотеке под Вашим руководством?
Годинама уназад негујемо културу читања квалитетним програмима, посебно онима за децу и младе, зато што је то једини сигуран пут систематског, континуираног, промишљеног грађења читалачке публике. Подсетићу и на бројне изложбе настале као резултат проучавања Завичајног фонда, али и књига уопште, па издвајам изложбу о свадбеним обичајима у Мачви и о забрањеним књигама. Поносна сам на пројекат „Глас тишине“ који је подржало Министарство културе којим смо укључили заједницу глувих и наглувих у библиотечки живот. Велики успех Библиотеке је пажљиво биран фонд који рационално и у складу с потребама наших суграђана расте и биће на понос Установи и за пола века и цео век, поносна сам на наше читаоце којих је, такође из године у годину све више, читаоце који с радошћу долазе у Библиотеку, не само због књига које посуђују и програма које прате, већ због задовољства које осећају у нашој кући у којој све одише духовношћу, складом, али и разногласјем енергија књига које чувамо. Највећи понос куће где сам прва међу једнакима је изузетан тим, који са огромним ентузијазмом, посвећеношћу и осмехом професионално обавља послове, чинећи да Библиотека свакодневно буде место добрих сусрета.

Фото: Глас Подриња

Које су, према Вашем мишљењу, највеће предности, а који изазови са којима се Библиотека данас суочава?
Једна од најважнијих предности данашње библиотеке јесте демократизација знања. Технолошки развој омогућио је да библиотеке више не буду затворене ризнице књига, већ отворене информационе и културне платформе. Библиотеке данас нису само места читања, већ и простори сусрета, предавања, радионица и дијалога. Оне подстичу медијску и информациону писменост, развијају критичко мишљење и негују читалачку културу. Тиме библиотека постаје чувар не само књиге, већ и културног идентитета заједнице.

Највећи изазов с којим се библиотеке данас суочавају јесте дигитална трансформација. Иако технологија отвара нове могућности, она истовремено поставља питање аутентичности искуства читања, очувања штампане грађе и дугорочне заштите дигиталних формата. Дигитална писменост постаје неопходност, али и препрека - неједнака доступност технологије може продубити културни јаз између генерација и друштвених слојева.

Фото: Глас Подриња

Изазов за библиотеке је промена читалачких навика. Савремени читалац све чешће тражи кратке, визуелно привлачне и брзо доступне садржаје. У таквом контексту, књига као захтевна форма концентрације и унутрашњег дијалога бива потиснута. Библиотека мора пронаћи начин да се прилагоди новим форматима знања, а да при томе не изгуби своју мисију чувања дубинског, мисаоног читања. Институционалне и финансијске одрживости су глобални изазов за библиотеке. Многе библиотеке суочавају се с недостатком кадрова, ограниченим буџетима и неразумевањем своје друштвене улоге.

Како видите улогу Библиотеке у животу грађана Шапца, нарочито када је реч о младима?
Младе укључујемо у живот Установе пре свега брижљиво бираним фондом, а онда и радионицама, читалачким клубовима, и позивом на комуникацију, зато што су непресушан извор идеја, а и када критикују, критике су конструктивне.

За младе, библиотека представља врата у свет знања и критичког мишљења – простор у којем се негује радозналост, подстиче стваралаштво и развија осећај одговорности према заједници. Она им помаже да пронађу властити глас у буци информација и да изграде лични, аутономни однос према знању и вредностима. Библиотека, дакле, није само институција културе – она је педагошки и етички простор, чувар сећања и покретач промене, место на којем се млади обликују као свесни и одговорни грађани.

Фото: Глас Подриња

На који начин Библиотека прати савремене трендове (дигитализацију фонда, електронске сервисе и нове технологије у раду са корисницима)?
Целокупно пословање Библиотеке шабачке је аутоматизовано, од рада са корисницима до обраде књига. Имамо садржајан, информативан сајт, али и странице на друштвеним мрежама где, како савремено доба налаже комуницирамо са нашим читаоцима. Нашим читаоцима и истраживачима су на располагању различити електронски сервиси, дигитална библиотека, коју у последњих пар месеци реконструишемо по светским стандардима и БИСИС апликација, преко које су, у сваком тренутку доступне услуге Библиотеке. Иако традиционална установа заштите, свесни смо да не смемо остати у прошлости и да морамо остати равноправан такмичар у рингу где се информација и знање и даље највише вреднују.

Са којим културним и образовним институцијама Библиотека највише сарађује?
Библиотека шабачка, поред установа културе у Шапцу и Србији има изузетну сарадњу са основним и средњим школама, јер смо на заједничком образовном задатку. Сарадња са Предшколском установом „Наше дете“ је вишедеценијска, незаобилазна и од непроцењивог значаја. У великом броју активности сарађујемо са Центром за социјални рад, Центром за стручно усавршавање, Удружењем параплегичара, Геронтолошким клубом. Изузетно смо поносни на сарадњу са Основном школом „Свети Сава“ и активности које заједнички спроводимо. Библиотеке Србије и региона чине чврсту мрежу поверења, размене професионалних искустава и примера добре праксе, ослањамо се једни на друге у свакодневном раду, али и у решавању проблема и размени идеја.

Све чешће се говори да Библиотека није само место књига, већ и заједнички простор. Како се та идеја спроводи у Шапцу?
Када закорачимо у библиотеку, улазимо у простор који припада свима, без обзира на године, порекло или образовање. То је место једнакости, где свако има право на знање, на причу, на свој тренутак у тишини. Библиотека је истовремено уточиште и трг – у њој се ћути и разговара, учи и дружи, проналази и ствара. Она окупља људе који траже одговоре, али и оне који тек постављају питања. У савременом свету, где се ритам живота убрзава, а пажња расипа, библиотека постаје простор отпора – оаза смисла и концентрације. Ту се враћамо себи, учимо да слушамо и да мислимо. Библиотека је заједнички простор зато што у њој свако појединачно искуство постаје део шире културне мреже, јер се у тишини читаонице чују не само реченице из књига, већ и невидљиви дијалог међу људима који деле исту страст – потребу да разумеју свет. Библиотека чува идентитет заједнице, али га и стално обнавља.

Који су Ваши приоритети и планови за наредни период, пројекти и програми које планирате да покренете или наставите?
Библиотека су књиге и људи, људи који долазе у њу, као и они који их са осмехом дочекују, зато су приоритети што већи број квалитетних књига, задовољних читалаца, али и већи број професионалних библиотекара који ће од Библиотеке свакодневно чинити безбедно, сигурно, пријатно и узбудљиво место. Неопходно је чувати оно што нам је поверено у наслеђе – Владичански двор, али и зграду Анекса, ићи у корак са савременим изазовима дигитализације, електронских сервиса и вештачке интелигенције, не заборављати наше знамените Шапчанке и Шапчане, те наставити сусрете у част Михаила Ђурића и пројекат „Музеј у Библиотеци“ који ћемо, корак по корак, али упорно и доследно реализовати у наредним годинама уз помоћ Министарства културе и Града.