Морална особа неће бежати од одговорности

Сваке године у Србији у саобраћајним незгодама живот изгуби између 450 и 600 људи, кажу подаци Агенције за безбедност саобраћаја и Министарства унутрашњих послова. Током протеклих 10 година у Србији се догодило 344.578 саобраћајних незгода, у којима је погинуло 5.472 људи.

Међутим, нема званичне статистике о томе колико возача побегне са места удеса, било да је реч о лакшим, тежим повредама или са смртним исходом.

Нико није безгрешан, али постоји срамота и стид, а када људи престану да имају стида то је страшно.
Изношење прљавог веша у медијима, зарађивање на сензацијама је почетак опште деградације друштва. Религиозност је такође значајна у контексту морала и понашања

Пре неколико седмица у Богатићу је возач аутомобила усмртио жену, а тешко повредио њено трогодишње дете. Како су пренели медији, возач не само да је побегао са места догађаја, него је касније и покушао да пријави да му је возило украдено. Само неколико дана касније на путу Шабац – Богосавац возач камиона је ударио жену и продужио даље. Њено беживотно тело пролазници су пронашли у каналу, а возач је убрзо пронађен.

Овакве вести у Србији су постале свакодневица. Возачи након незгоде напусте место догађаја иако је Закон јасан – након незгоде возач је дужан да одмах заустави возило, а да повређенима мора бити пружена помоћ, без одлагања.

Психијатар, др Борис Јоавновић, готово две деценије ради и као судски вештак. Много пута се сусретао са оваквим случајевима и каже да се након проналажења возачи увек бране тако што покушавају да оправдају свој поступак.

-Оправдање ће увек бити у сврху оправдања, а не истине, односно углавном ће то бити манипулација. Постоји једна група оних који се збуне, али сваки возач током обуке зна да је дужан да стане, да укаже помоћ. Ради се не само о правном акту, него и о хуманистичком, заправо нехуманистичком. Возач не зна да ли је неко мртав или тешко повређен и треба ли му помоћ, а побегао је. Један број људи се уплаши, али то не може да буде оправдање, такав не треба ни да вози аутомобил, јер је сваком возачу објашњено које су му обавезе приликом саобраћајне незгоде. Када направи удес треба да стане и чека полицију и помоћ, наводи др Јовановић.

Објашњава да су возачи који побегну често под дејством алкохола, те уколико успеју да не буду приведени неколико сати, или дуже, неће се знати да су били под дејством алкохола. Алкохол је оно са чим се током овог посла највише и сусретао, што је и разлог због код вештаке позивају као помоћ приликом суђења.

-Алкохол је битан не само са аспекта кривице, него и са аспекта материјалне и нематеријалне надокнаде. Уколико је возач био у алкохолиснаом стању, мораће да подмири и трошкове које је осигурање исплаћује оштећеном. Заправо, исти је случај са осигурањем и када возач побегне са места догађаја, али то не знају сви возачи. Када се возач пронађе након шест, седам сати нема сврхе да му се вади крв за анализу и може да каже шта хоће. Нема доказа да је био у стању алкохолисаности. Постоји и тзв. „вињак алиби“ што је у литератури описано, када возачи тврде да су се потресли због незгоде и пили после ње, те да због тога имају алкохол у крви, наводи др Јовановић.

Не постоје статистике које могу измерити људску неодговорност, али постоји начин да се она смањи - едуковањем, јаснијим казнама и пре свега, враћањем осећаја морала. Докле год возачи верују да је бекство излаз, а не злочин, биће и трагедија које се могу спречити

Оно што наш саговорник посебно истиче јесте социолошки аспект оваквих случајева. Страхује да ће у будућноси бити све горе уколико се не вратимо поштовању традиционалних вредности и моралу.

-Сматрам да смо изгубили доста критеријума када су вредности у питању. Генерално мањка поштоваа вредности, почеле су да се поштују манипулације, лажи, преваре, протекције и то је јако видљиво. Након тога имамо учење по моделу. По овом питању можемо имати само погоршање уколико друштво не буде почело да иде у смеру поштовања традиционалних вредности и морала и да се зна ко је исправан човек, ко неисправан. Наравно, нико није безгрешан, али постоји срамота и стид, а када људи престану да имају стида то је страшно. Изношење прљавог веша у медијима, зарађивање на сензацијама је почетак опште деградације друштва. Религиозност је такође значајна у контексту морала и понашања.
Свака религија учи правим вредностима. Ми већ годинама имамо правдање освете, то не пропагира ни једна од признатих религија. Деца расту уз насилничке игре и филмове и логичан је пад морала. Морална особа неће бежати од одговорности, истиче др Борис Јовановић.

Не постоје статистике које могу измерити људску неодговорност, али постоји начин да се она смањи - едуковањем, јаснијим казнама и пре свега, враћањем осећаја морала. Докле год возачи верују да је бекство излаз, а не злочин, биће и трагедија које се могу спречити.

Одговорност није питање закона, већ људскости.

М.М.