ЈЕДНА УЛИЦА И НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА ЗАНАТЛИЈА
Коцељева - некадашња занатска варош
Занати су у то доба били веома значајни за мештане, а занатлије цењене и надалеко чувене по свом умећу и вештинама. Свакодневни живот тадашњих становника био је незамислив без занатских производа и услуга мајстора занатлија
Двадесетих година прошлог века, када је Коцељева добила статус варошице, због свог специфичног положаја била је идеално место за развој трговине и у још већој мери за развој занатства. Предзнак занатског места носила је дуги низ деценија.
Наиме, ова тамнавска варош је после Великог рата имала само једну улицу и 29 кућа у којима је било смештено пет кафана, четири трговачке радње, три опанчара, четворица ћурчија, обућар, двојица абаџија, три ковача, поткивач, лимар, двојица колара, један лончар, а нешто касније био је ту и бојаџија, ткач, отварају се гвожђарска и две радње за откуп пољопривредних производа у то време називане шпекулантске.
Дакле, Коцељева је била типично занатско место са само неколико кућа имућних сељака који су живелу у насељу, док су сви остали долази са стране, женили се и отварали своје радње.
Занати су у то доба били веома значајни за мештане, а занатлије цењене и надалеко чувене по свом умећу и вештинама. Свакодневни живот тадашњих становника био је незамислив без занатских производа и услуга мајстора занатлија.
Деценијама касније, како је то бивало и у осталим деловима наше земље, занатство тог типа је почело да изумире, а занатске радње су одлазиле у историју и постајале део прошлих времена.
Данас, немогуће је у овом месту наћи сарача, обућара, терзију, сајџију...
Још увек од услужно занатских радњи постоје фризерски салони у потпуно другачијем руху у односу на некадашње бербернице, лимарске радње које се баве уградњом већ готових производа од лима, попут олука и панела. Све су ређи и кројачи...
Иако је од давнина речено да је сваки занат злата вредан, сведоци смо да је мајстора све мање, а да млади бирају да се баве неким другим пословима који, само на први поглед, пружају сигурност и лагоднији живот.
Предзнак занатског места који је некада красио Коцељеву, одавно више не стоји уз име ове тамнавске вароши.
„Предања и обичаји Коцељеве: Гласови прошлости“: Пројекат остварен уз подршку општине Коцељева. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Наиме, ова тамнавска варош је после Великог рата имала само једну улицу и 29 кућа у којима је било смештено пет кафана, четири трговачке радње, три опанчара, четворица ћурчија, обућар, двојица абаџија, три ковача, поткивач, лимар, двојица колара, један лончар, а нешто касније био је ту и бојаџија, ткач, отварају се гвожђарска и две радње за откуп пољопривредних производа у то време називане шпекулантске.
Дакле, Коцељева је била типично занатско место са само неколико кућа имућних сељака који су живелу у насељу, док су сви остали долази са стране, женили се и отварали своје радње.
Занати су у то доба били веома значајни за мештане, а занатлије цењене и надалеко чувене по свом умећу и вештинама. Свакодневни живот тадашњих становника био је незамислив без занатских производа и услуга мајстора занатлија.
Деценијама касније, како је то бивало и у осталим деловима наше земље, занатство тог типа је почело да изумире, а занатске радње су одлазиле у историју и постајале део прошлих времена.
Данас, немогуће је у овом месту наћи сарача, обућара, терзију, сајџију...
Још увек од услужно занатских радњи постоје фризерски салони у потпуно другачијем руху у односу на некадашње бербернице, лимарске радње које се баве уградњом већ готових производа од лима, попут олука и панела. Све су ређи и кројачи...
Иако је од давнина речено да је сваки занат злата вредан, сведоци смо да је мајстора све мање, а да млади бирају да се баве неким другим пословима који, само на први поглед, пружају сигурност и лагоднији живот.
Предзнак занатског места који је некада красио Коцељеву, одавно више не стоји уз име ове тамнавске вароши.
Најновији број
4. јун 2026.
