Жеља за здравом исхраном довела је њега и супругу Слађану до органске производње. На породичном имању у Богосавцу све је почело као експеримент, али се брзо претворило у озбиљан подухват
Денис Саравакос из Шапца је, каже, први пут пробао бамију док је радио у Грчкој. Није ни знао шта једе, али га је укус одмах привукао. Годинама касније, здравствени проблеми навели су га да се врати тој биљци. Данас, заједно са супругом Слађаном, гаји бамију на породичном имању у Богосавцу и од ње прави чајеве, тинктуре и мелеме који све више привлаче купце у региону.
Фото: "Глас Подриња"
Њихова прича почиње из знатижеље, а прераста у озбиљан породични подухват.
-Док сам радио у Грчкој пробао сам њихове кулинарске специјалитете и нешто од тога ми се јако свидело, али нисам знао шта сам јео. Личи на паприку, али није паприка. Нисам видео ни у једном маркету у Србији да се то продаје, каже Денис.
Како прича, тек неколико година касније схватио је колико је ова биљка корисна. Денис каже да му је чај од бамије променио живот.
Фото: "Глас Подриња"
-Када сам годинама касније имао проблем са горушицом и гастритисом и путем интернета сам нашао човека који ради са чичоком и бамијом. Послао ми је чај од цвета бамије, који ми је доста помогао и он ми је и предложио да почнем да је производим, због тога што на нашем подручју то нико не ради. Тако сам и сазнао шта је бамија, да се ради о биљци која је лековита. За свој проблем, пре него што сам открио овај чај, користио сам све лекове. Чим бих престао да пијем, проблем се враћао. Када сам испоштовао терапију чајем од бамије, желудац ми се регенерисао, наводи Денис.
Жеља за здравом исхраном довела је њега и супругу Слађану до органске производње. На породичном имању у Богосавцу све је почело као експеримент, али се брзо претворило у озбиљан подухват.
-Прво смо сејали за нас. Почели смо да се бавимо органском производњом на плацу у Богосавцу, како бисмо имали здраве производе за себе. Тако сам почео и бамију да гајим. Међутим, на почетку је било тешко произвести је, нисам знао како се одржава. Када сам успео и имао сам вишкова, поклањао сам их. Људи су почели да траже цвет и чај све више и онда смо и ми почели мало озбиљније да садимо од пре две године. Сада имамо два ара, а планирамо да посејемо пет, објашњава Денис.
Фото: "Глас Подриња"
Временом су производњу проширили, па данас, поред чајева, праве и тинктуре и мелеме. Знање су стицали из разговора са искусним траварима, али и сопственим истраживањем.
-Помогао ми је један травар из Босне и Херцеговине. Сазнао сам у међувремену да се бамија и код нас гајила до Другог светског рата. Сада се гаји у Црној Гори, Македонији, Хрватској, али највише у Босни и Херцеговини. Заступљена је и у турској и грчкој кухињи. Ишао сам у БиХ да видим како је они гаје. Они је само суше и ништа друго, тако да су се одушевили када су видели моје производе. Један од ретких сам који извлачи из ње лековита својства која су проверена. Пре продаје у ефикасност свега се уверила наша породица, каже Денис.
Ипак, шира производња има и своје изазове. Иако је бамија незахтевна за гајење, посао око ње захтева пуно времена и стрпљења. Све се ради ручно, а биљка се не прска. Срећом, сем смрдибуба, и нема других природних непријатеља.
-Једног дана сам дошао на плац, иза мене је стигло возило Полиције. Мислио сам да сам прекорачио брзину. Полицајац излази са свеском и пита чији је плац. Кажем да је мој и питам јесам направио прекршај. Каже „не, имамо пријаву да се бавите производњом марихуане“. Објаснио сам му шта је и он је видео да то није марихуана, извинио се на сметњи и отишао.
-Када говоримо о проширењу производње, највећи проблем је што за њу не постоји механизација. Све мора ручно да се ради. Бере се сваки други, трећи дан. Није захтевна, не прска се ничим. Почетак сетве је крајем априла, почетком маја, објашњава Денис.
Слађана додаје да је највише посла када стигне род. Њих двоје тада свакодневно проводе време у пољу, пажљиво пратећи развој сваке биљке, а у томе им помаже и син.
-Када стигне род тада морамо сваки дан да смо тамо. Један дан цвета и затвара цвет, тај цвет се бере већ следећег дана. Плод мора да се бере свака два до три дана, а ако је на већој површини не може да се обере за дан. Чак и у БиХ највише на 50 ари гаје, каже Слађана.
Фото: "Глас Подриња"
Денис истиче да је производња у региону све развијенија и да постоји потенцијал за заједнички наступ на тржишту. Велика жеља му је да покрене регионалну сарадњу и бамијом повеже Шабац и Брчко.
-БиХ је добила сертификат о заштити порекла. Тамо иза њих стоји град или општина, добијају подстицаје. Међутим, то раде махом старији људи, не и омладина. Желим да успоставим регионалну сарадњу између Брчког и Шапца. Било би лепо да и Шабац то на неки начин испромовише. Ми смо били код њих на фестивалу бамије и тамо смо јако лепо прихваћени, што је велики успех, истиче Денис.
Купаца, каже Слађана, има, али највише за чајеве и прерађевине. Људи који једном пробају враћају се, а траже је и они који одраније знају шта је.
-Има купаца за производе, за свежу бамију мање. Људи који пробају траже поново, као и они који знају шта је. Воле је Кинези, али траже искључиво једну врсту.Брање није тешко, али гребе, зато мора у рукавицама. Богата је Ц витамином, минералима, витаминима и због тога се препоручује за много тога, између осталог и за имунитет, каже Слађана.
Њихова прича почиње из знатижеље, а прераста у озбиљан породични подухват
Денис планира да ускоро обједини све што је до сада створио и направи целовиту линију производа.Њихови чајеви су и званично проверени. Желео је да све што нуди буде у складу са највишим стандардима.
-Бићу једини у региону који ће успети да обједини све. Има око 30 врста бамије, ја сам успео да пронађем осам. Између осталог пронашао сам и нашу белу бамију и желим да нађем ту нашу стару сорту. Разликују се по величини, боји. Чај је бољи што у њега више врста бамије иде, прави се од цвета, плода и листа, али се убацује још неколико чајева који му дају јачину. Урадио сам анализу чаја у Заводу за јавно здравље и добио сам сертификат. Никада не бих неком рекао да пије мој чај, а да не узима лекове, кажем им да пробају чај и ако им не помогне, да пију лекове, навод Денис.
Фото: "Глас Подриња"
Планова имају много, међу њима и нов производ који би могао да постане прави хит. Наиме, „кафа“ се може правити и од бамије, а Слађана каже да укусом подсећа на напитак од цикорије.
-Планирам да направим и „кафу“. Она се прави од прженог семена које се меље. Здрава је за простату и урогенитални тракт, каже Денис и додаје да жели да организује дегустацију на неком од базара у Шапцу, „како би се људи упознали са бамијом“.
Поред рада у Општој болници у Шапцу, где је Денис мајстор, а Слађана запослена у магацину, њих двоје сваки слободан тренутак проводе у селу, где обрађују земљу и гаје поврће за своје потребе.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
