23. октобар 2025.23. окт 2025.

Фото: "Глас Подриња"

Из војске у свет рукотворина: Сања Митровић Петровић прави уникатне поклоне са душом

Дајте ми идеју, а ја ћу од ње направити успомену

Након скоро деценије проведене у војсци, Сања је пронашла инспирацију у изради персонализованих украса и поклона. Данас поново покреће свој мали бизнис, ослањајући се на подршку породице и сопствену креативност

Сања Митровић Петровић из Шапца није класична предузетница. Иза ње је готово десет година службе у војсци, где је, како каже, провела најлепши период свог живота. Ипак, због здравствених проблема, била је принуђена да униформу замени нечим што ју је такође испуњавало – уметношћу и рукотворинама. Данас, израђује уникатне поклоне, носаче медаља, чивилуке и друге персонализоване производе од медијапана. Осим тога, и штрикање је нешто чему посвећује време како би направила јединствена беби одела и украсе.

– Почела сам правећи поклоне за најближе, за рођендан, свадбу, крштење, полазак у школу. Однесем поклон који сам сама направила баш за ту прилику, неко то види, пита одакле је и тако сам временом отворила прву страницу на друштвеним мрежама за продају - прича Сања док показује слике својих радова.

Персонализација као заштитни знак
Сања не прави серијске производе. Све што израђује – ради по поруџбини, са личним печатом.

– Волим када ми кажу: „Ради по свом избору, верујем ти“. Тад ми руке буду потпуно одвезане, и дам све од себе. Не волим да копирам. Увек желим да унесем нешто своје, нешто другачије. И то људи препознају.

Неки од најтраженијих производа су носачи за медаље са спортским мотивима, чивилуци, рамови са именима деце, бројеви за куће, па чак и декоративни предмети са сликама драгих особа – све од медијапана, који Сања ручно сече и обрађује.

Тестера на поклон уместо цвећа
Један од кључних стубова у Сањином раду јесте њен супруг. Не само да је подржава морално, већ и практично.

– Док друге жене за 8. март добијају цвеће, ја добијам бушилицу, тестеру или брусилицу! Он зна тачно шта ми треба и увек ме обрадује правом ствари. Kупује алате, прави ми полице, помаже око свега - каже Сања, не кријући захвалност.

Материјали из татиног амбара и идеје из срца
Занимљиво је да део материјала за рад проналази у старом амбару у селу.

– Тамо нађем даске и разне ситнице које многи бацају, а мени постану драгоцени материјал. Волим да рециклирам и да свака ствар носи причу. Неки производи још нису за продају, направила сам их за себе, али планирам да их понудим по симболичним ценама.

Од уметничке школе до професионалног војника
Сања и њена сестра Тања одрасле су уз оца који се између осталог бавио фирмописањем и израдом мурала и натписа још деведесетих. Одрасле су уз уметност, завршиле уметничку школу, а затим се обе пријавиле у војску када се отворио конкурс за жене. Сања је тада имала 28 година – горњу границу за пријаву.

– Ишла сам на обуку у Kрушевац, радила као професионални војник скоро десет година. Најлепши период живота, искрено. Али више нисам могла да издржим физички – маршеви, опрема... Имала сам здравствене проблеме и решила сам да одем -каже искрено.

Данас, Сања спаја војничку дисциплину са уметничком слободом. Ради у тишини свог дома, често до касно у ноћ, док други спавају. Плетење је смирује а израда рукотворина пуни срце. Њени радови нису само предмети – они су приче, успомене и пажљиво израђени поклони са душом који нису “само још једна ствар”.

Одлучно одбија да набави ЦНЦ машину која би јој знатно олакшала посао. “Шта ми то значи, задам задатак компјутеру и он одради пола посла. Ја волим све ручно да радим, да сечем, украјам, бојим, лепим и у томе истински уживам. То је онда оно право, иза чега ја стојим и зато ниједан предмет није исти” – каже Сања.

Нови почетак после губитка контаката
Иако је њена прва страница годинама окупљала сталне муштерије, Сања је пре неколико месеци морала да крене испочетка. Наиме, страница јој је избрисана, а са њом су нестали и сви контакти.

– То ми је био огроман ударац. Четири године труда – нестало преко ноћи, али нисам се предала. Имала сам једну другу страницу за неке друге пројекте и одлучила да преко ње поново покренем продају. Полако се све враћа, опет шаљем производе брзом поштом, враћају се муштерије - прича уз осмех.

Сања не планира да остане само у виртуелном свету. Жеља јој је да поново отвори локал – овај пут озбиљније, са јасно дефинисаним простором где купци могу уживо да виде и преузму производе. Ово неће бити њен први покушај. Раније је са сестром близнакињом Тањом која се такође бави креативним занимањем имала локал, али су га затвориле јер су обе имале друге послове – Тања у штампарији, Сања тада још у војсци. Сада, кад је фокусирана на свој креативни рад, нада се да ће успети да га одржи.

– Много значи кад људи могу да виде рад уживо. Фотографија не може да пренесе све детаље и труд који стоји иза сваког комада. Било да је носач медаља, чивилук, рам, број за кућу, украс, беби бокс пакет, све је персонализовано, уникатно - каже она.