У СКЛОПУ ДРУШТВА “ЗАНАТЛИЈА” ОСНОВАНА И ПРЕТЕЧА ДАНАШЊЕ БИБЛИОТЕКЕ
Књижница са читаоницом и берберска радња
Борисав Беквалац је својевремено записао да је локал био подељен тако да је на једној страни стајао овални “мајсторски сто”, ормани за књиге као и један дугачки сто са клупама за читање, док се на другој налазила берберница са два огледала, а берберин је вршио дужности књижничара
У периоду између два светска рата коцељевачка варош добија и своју Књижницу која ради у оквиру културно-просветног друштва “Занатлија”. Један од најзаслужнијих људи за оснивање и постојање друштва, берберин Борисав Беквалац, бива постављен за првог књижничара у Књижници и читаоници која је званично основана 29. априла 1935.године.
Претходно је при школи постојала књижница којом су руководили учитељ и поп, али је према записима првог књижничара она постојала само на папиру “пошто су се поп радикал и учитељ демократа стално гложили као ривали у политици, то се није ни осећало да књижница и читаоница постоји...” .
Да би новоосновано Друштво што успешније функционисало била је неопходна већа просторија. Због тога је закупљен локал у кући Остоје Ераковића који се налазио до улице, у левом крилу куће и служила је за пробе дилетантске групе и хора, а преко дана је радила као берберница, Књижница и читаоница.
Борисав Беквалац је својевремено записао да је локал био подељен тако да је на једној страни стајао овални “мајсторски сто”, ормани за књиге као и један дугачки сто са клупама за читање, док се на другој налазила берберница са два огледала, а берберин је вршио дужности књижничара.
У публикацији “Сећања” наводи се да је до маја 1937.године Књижница са читаоницом имала 550 књига и била је претплаћена на неколико дневних (све престоничке) и недељних листова и часописа, а само је у току 1936. у њој прочитано 795 дела.
Књижница и читаоница постоје све до 1941.године. Већ у касним тридесетим прошлог века увелико се осећало присуство и утицај Војина Лукића и Миће Станојловића, те културни рад добија левичарско обележје.
Борисав Беквалац пао је у заробљеништво а књижни фонд бива поверен његовом зету и сестри који су убрзо страдали, па бригу о књигама преузимају Негован Бесеровац- бојаџија, Драгојло Јанковић- ковач и Радован Симић код кога су и остале до краја рата.
Већ од 1944. године почиње оживљавање друштвеног живота. Део куће Остоје Ераковића, у којој је радила прва Књижница и читаоница, касније је служио као интернат за ђаке из околних села који су се школовали у Коцељеви, док је други био учионица.
У овој кући некадашњег најбогатијег трговца свињама, која се и данас налази у Немањиној улици у Коцељеви, преко пута Библиотеке “Јанко Веселиновић” и Завичајног музеја, била је смештена и прва књижара.
„Предања и обичаји Коцељеве: Гласови прошлости“: Пројекат остварен уз подршку општине Коцељева. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Претходно је при школи постојала књижница којом су руководили учитељ и поп, али је према записима првог књижничара она постојала само на папиру “пошто су се поп радикал и учитељ демократа стално гложили као ривали у политици, то се није ни осећало да књижница и читаоница постоји...” .
Да би новоосновано Друштво што успешније функционисало била је неопходна већа просторија. Због тога је закупљен локал у кући Остоје Ераковића који се налазио до улице, у левом крилу куће и служила је за пробе дилетантске групе и хора, а преко дана је радила као берберница, Књижница и читаоница.
Један од најзаслужнијих људи за оснивање и постојање друштва, берберин Борисав Беквалац, бива постављен за првог књижничара у Књижници и читаоници која је званично основана 29.априла 1935.године
Борисав Беквалац је својевремено записао да је локал био подељен тако да је на једној страни стајао овални “мајсторски сто”, ормани за књиге као и један дугачки сто са клупама за читање, док се на другој налазила берберница са два огледала, а берберин је вршио дужности књижничара.
У публикацији “Сећања” наводи се да је до маја 1937.године Књижница са читаоницом имала 550 књига и била је претплаћена на неколико дневних (све престоничке) и недељних листова и часописа, а само је у току 1936. у њој прочитано 795 дела.
Књижница и читаоница постоје све до 1941.године. Већ у касним тридесетим прошлог века увелико се осећало присуство и утицај Војина Лукића и Миће Станојловића, те културни рад добија левичарско обележје.
Борисав Беквалац пао је у заробљеништво а књижни фонд бива поверен његовом зету и сестри који су убрзо страдали, па бригу о књигама преузимају Негован Бесеровац- бојаџија, Драгојло Јанковић- ковач и Радован Симић код кога су и остале до краја рата.
Већ од 1944. године почиње оживљавање друштвеног живота. Део куће Остоје Ераковића, у којој је радила прва Књижница и читаоница, касније је служио као интернат за ђаке из околних села који су се школовали у Коцељеви, док је други био учионица.
У овој кући некадашњег најбогатијег трговца свињама, која се и данас налази у Немањиној улици у Коцељеви, преко пута Библиотеке “Јанко Веселиновић” и Завичајног музеја, била је смештена и прва књижара.
Весна Бошковић
Најновији број
11. децембар 2025.
