Светски дан штедње: Штедња је одговорност за стабилну будућност
Срби све више штеде у динарима
Према најновијим подацима Народне банке Србије динарска и девизна штедња наставиле су да расту и 2025. године, упркос глобалним економским неизвесностима
Посебно је приметан снажан раст штедње у домаћој валути, што, како наводе из НБС, показује раст поверења грађана у динар и у домаћи финансијски систем.
Раст штедње упркос кризама - Динарска штедња грађана у протеклих 13 година порасла је више од 11 пута — са 19 на преко 206 милијарди динара. Само у овој години, повећана је за 14,5 милијарди динара, односно 7,6%. Највише штедње је орочено на период од шест месеци до годину дана, док је просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра износио око 198.000 динара. Очувана макроекономска стабилност, релативно стабилан курс динара према евру и стабилан банкарски систем допринели су расту поверења грађана - наводе у Народној банци Србије.
И девизна штедња у порасту Иако нешто спорије, расте и девизна штедња. У периоду од 2012. до 2025. године удвостручена је — са 7,9 на 15,9 милијарди евра.
- Највећи раст бележи штедња по виђењу, која сада чини две трећине укупне девизне штедње. Просечан девизни улог по партији премашује 4.000 евра, а ако се изузму најмањи депозити, до 500 евра, просек достиже готово 15.000 евра – истичу у НБС.
Фото: Pixabay
Исплативије штедети у динарима Анализа НБС спроведена поводом Светског дана штедње показује да је у протеклих 13 година динарска штедња била исплативија од девизне, и у кратком, и у дугом року.
- Разлог су више каматне стопе на динарску штедњу, неопорезивање камате у динарима (док је камата на девизну штедњу опорезована 15%), као и стабилност домаће економије.
Шапчани о штедњи: Понекад, понешто - Имам отворен и динарски и девизни рачун. Штедим у динарима, у смислу да остављам од плате и додатних послова на свом текућем рачуну одређени износ. Планирамо да купимо стан, па је штедња усмерена на износ који је неопходан за учешће а потом и опремање. Новац није орочен тако да у случају неких непредвиђених трошкова увек могу да га користим али се трудим да се то што „остављам на страну“, не троши баш без преке потребе – каже једна тридесетосмогодишњакиња. - Паре које оставим за сваки случај, оду за први случај који наиђе. Трошим за текуће потребе, али често и за оно што није неопходно па тако не претекне пуно за чување са стране. Поздрављам ко штеди и ко може, али сам још увек у годинама кад не мислим о томе – наводи суграђанка. - Једва некако догурам од пензије до наредне, тако да не остаје за штедњу. Кад поплаћам све рачуне не остане много, али некако се сналазим, сама сам па је лакше. Нисам у годинама када ми пуно тога треба а за оно основно буде, али не остане за штедњу – истиче пензинерка. - Орочилли смо известан износ на пет година у динарима од продаје неког земљишта. За две године истиче орочење али размишљамо да продужимо. Добро је имати „са стране“ за куповину нечега што не може од редовних примања. С обзиром да супруг и ја са децом живимо у нашој породичној кући, не морам да размишљам о стамбеном простору, али ако бих „налетела“ нека повољна викендица или плац ближе граду, можда бисмо се одлучили да повучемо новац са рачуна – издваја саговорница Гласа Подриња.
Тако би штедиша који је од септембра 2012. сваке године орочавао 100.000 динара у домаћој валути данас имао преко 60.000 динара више од онога који би исти износ чувао у еврима. Резултати анализе јасно показују да је и краткорочно и дугорочно исплативије штедети у динарима. Управо зато, Народна банка ће наставити да подстиче динарску штедњу и унапређује процес динаризације финансијског система - истичу из НБС.
Поводом Светског дана штедње, НБС подсећа да штедња није само финансијска одлука, већ и показатељ личне и друштвене одговорности. У временима неизвесности, како се наводи, она је један од најпоузданијих начина да се обезбеди стабилна будућност, за појединца и за земљу у целини.
Фото: Pixabay
