Вујевићу „Златни пегаз“ и награда за роман године

На 17. књижевном конкурсу у едицији Пегаз Књижевне омладине Србије првенац Шапчанина Александра Вујевића „Седам сувенира“ освојио је „Златни пегаз“ и проглашен за роман године. Ова психолошко- авантуристичка књига је само два месеца након објављивања доживела своје друго издање, а награда је Вујевићу додељена у недељу на 68. Међународном сајму књига у Београду. Чланови жирија: председница, директорка Књижевне омладине Србије Верица Секирарски, писац и песник и дугогодишњи сарадник те издавачке куће Милена Миликић, вишенаграђивани писац историјских романа, члан МЕНСЕ Дарко Којић и академик Матија Бећковић, имали су тежак задатак да од великог броја рукописа- 1017 из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Грчке, Аустрије, Немачке, Румуније и Канаде различитих жанрова- од поезије, преко романа, до драмских текстова, одаберу најбоље.

Остварење сна
„Када живот покаже зубе, човек почне да трага за слободом властитог идентитета, излази из зоне комфора и храбро се препушта неизвесном путу, а одговоре најчешће проналази сам и очекујући крај потраге он заправо стиже до новог почетка. Јунак романа Виктор Андрејев, један од неколицине путника на најдужем путовању Трансибирском железницом управо путује с тим, разлогом- да дође до одговора и на том путу долази до седам сувенира, али да ли су ти сувенири само апсурдни путокази или пак тајни одговори живота на сва наша унутрашња питања, сазнаћете прочитавши ову књигу. Још некада давно Душко Радовић је овако објаснио: „Пре него што кренете да тражите срећу, проверите, можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива, многи не умеју да је виде“. Исто онако како је урадио јунак ове дивне књиге схватајући временом да смо смисао живота, наша сврха, ми сами. Ми смо сврха, ми смо живот и ми смо смисао и то онај аутентични део нас“- истакнуто је приликом уручења награде Вујевићу.

Фото: Приватна архива

-Конкуренција је била јака, издвојило се шест или седам романа у нашој категорији. Потајно, свако се нада да ће освојити награду и да је његово дело најбоље, али стварно нисам очекивао да ће ми се тај сан остварити. Ово је велико изненађење и велика награда за уложени труд. Аутори чија су се дела такође издвојила су самосвесни и све ово су схватили без имало сујете. Драго ми је да је жири препознао и додатну вредност моје књиге, будући да обједињује хуманитарни, културни и уметнички сегмент- рекао је Вујевић и додао да је у другом издању исправљен ненамерни пропуст и додата рецензија проф. др Анђелке Лазић којој захваљује на помоћи и стручним саветима.

Има назнака да ће књига доживети и треће издање, које ће укључити стручну рецензију психотерапеута.

Пламен који светли
Обраћајући се присутнима, академик Матија Бећковић осврнуо се на значај поезије у нашем народу, истичући да је „свет за нас чуо преко поезије“.

-Ниједна хала на сајму није пунија од ове овде, што по себи говори да је овај сајам успео. Вера у поезију је вера у вечни живот, а ми смо песнички народ и оно најважније што смо створили то је поезија. Свет је чуо за нас преко поезије, кад је Вук Караџић дошао код Гетеа и показао му своје народне песме онда је Гете казао само у српској поезији звезде разговарају и да тако нешто није срео нигде на свету. Народ који има такву поезију заслужује бољу историјску судбину- рекао је академик Бећковић.

Фото: Приватна архива

Писац и песник и дугогодишњи сарадник те издавачке куће Милена Миликић истакла је да су „писање и читање облици љубави, према себи, према другима, према свету који покушавамо да разумемо и оплеменимо“.

-Награде попут ових вечерас јесу и лепе и важне. Оне дају подстицај, доносе радост, али не треба заборавити- ниједна награда није доказ вредности душе, већ тренутак захвалности за труд и дар који се дели. Наставите да пишете, не због признања, већ због те ваше исконске потребе да оставите траг, да проговорите у име тишине и да будете део вечне истине и нити која повезује све нас који верујемо у реч. Хвала вам што чувате нашу књижевност као пламен који светли у најмрачнијем тренутку- подвукла је Миликићева.

Не циљ, већ путовање
Председница жирија и директорка Књижевне омладине Србије Верица Секирарски рекла је да „данас постоје сјајни млади људи, али не само по годинама, него и по духу и унутрашњој енергији, изразитог књижевног квалитета, који пишу вероватно најинвентивнију поезију и прозу данашњег Балкана и које тек очекује заузимање места на књижевној сцени Србије и шире.“

-Једни од њих су и Пегазови аутори. Едиција Пегаз није канон у српској литератури, али јесте бренд који је допринео квалитету у српској књижевности читавих 50 година и изнедрио много великих књижевних имена настављајући истом тенденцијом и данас- подвукла је Секирарски.

Фото: Приватна архива

Којић је истакао да је субјективно везан за награду, будући да је и сам раније добио.

-Књижевност не трпи одустајање, брзину, површност, али прихвата оне који су истрајни и упорни. Ово је ваш први корак, само један корак који сте направили на једном путу који ће бити тежак, напоран, трновит уколико желите да наставите да се овим бавите. Немојте ни у ком случају да помислите да је ово био циљ. Писац се постаје када будете свесни да оно што напишете можете по сто пута да преиспитате, сто пута срушите и поново саградите, оног тренутка када научите да се не заљубљујете у сваку своју написану реч- нагласио је Којић.

Књижевна омладина Србије негује традицију културе и књижевности 55 година. Осим квалитетних књига нових домаћих аутора објављених у едицији Пегаз, ове године је много аутора те издавачке куће објавило и своје друге наслове у едицији афирмисаних писаца „Раскршће“.