ВРЕМЕ СЛАВА ДОНОСИ И ПОМАЛО ЗАБОРАВЉЕНЕ ОБИЧАЈЕ
Свети Лука, снег до кука
У народу Лучиндан, Свети Лука је деобни дан лета и топлих дана и зиме и студени. Још од времена када су се села и ливаде белели од стада оваца и када су и најсиромашнија домаћинства имала по пристојно стадо оваца, постојале су обичаји одвајања овнова од стада а на Светог Луке враћана у стадо као дуго негована традиција.На саму крсну славу није се радио било какав посао.Остало је и предање да се у време поста и средом и петком постило а ако је било ван поста трпеза је била мрсна.Како то беху већ зиме са обиљем снега оста и изрека, Свети Лука, снег до кука...
Старине су предању додавали и понегде обичај да се по првом госту судило о томе каква ће бити зима.Ипак најтоплије предање оста прича о сиромашним домаћинствима и дрчним газдама. И сиромаси имаше лепо стадо а поштујући обичај да женска чељад јашу овнове да би се јагњиле овчице богате комшије се подсмевале не марећи за обичај. Тек било како било када се овце изјагнише у сиромаха беху све женска грла а код кулака све сами овнови. На коментаре да има Бога сиромах уз смешак одговарао само, пара на пару иде...
И тако из приче у причу уз дедове који су по васцелу ноћ ложили пећи да чељад не озебе, беседећи о старим временима,трпеза предања је остала богата и до дана дашњег. Недостатак сна старине су кратиле вином и ракијом а приче умивали у идилична окружења и позитиван епилог по сиротињу да би уз смешак чељад успављивали. Док је напољу снег вејао и ледио окна на старој оџаклији остављајући предања да одолевају забораву.
„Корени и будућност - културна баштина Владимираца“: Пројекат остварен уз подршку општине Владимирци. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Старине су предању додавали и понегде обичај да се по првом госту судило о томе каква ће бити зима.Ипак најтоплије предање оста прича о сиромашним домаћинствима и дрчним газдама. И сиромаси имаше лепо стадо а поштујући обичај да женска чељад јашу овнове да би се јагњиле овчице богате комшије се подсмевале не марећи за обичај. Тек било како било када се овце изјагнише у сиромаха беху све женска грла а код кулака све сами овнови. На коментаре да има Бога сиромах уз смешак одговарао само, пара на пару иде...
И тако из приче у причу уз дедове који су по васцелу ноћ ложили пећи да чељад не озебе, беседећи о старим временима,трпеза предања је остала богата и до дана дашњег. Недостатак сна старине су кратиле вином и ракијом а приче умивали у идилична окружења и позитиван епилог по сиротињу да би уз смешак чељад успављивали. Док је напољу снег вејао и ледио окна на старој оџаклији остављајући предања да одолевају забораву.
Среја Косанић
Најновији број
5. март 2026.
