Опрезно са одлуком коме поверавате ауто

Пре три деценије Владан Дражић поставио је темеље фирме коју данас успешно води његов син Иван Дражић. Име је пре петнаестак година промењено, начин рада осавремењен, али је оно најважније остало исто- однос према клијентима и улагање у квалитетан кадар. „Auto Hospital“ у Богатићу данас има 600 клијената и на редовном одржавању око 800 возила.

Посао кроз време
Иван је практично одрастао у радионици и не постоји део посла који му као дечаку није био интересантан.

-Сви радници су се навикли на моје присуство и радознале погледе. Већ тад су ме доживљавали као будућег колегу, видевши да од малена имам жељу да се бавим тиме. Тако је све почело. Временом сам заволео аутомобиле, па и овај посао. Зато га и дан данас радим, првенствено због љубави- истиче Иван.

Фото: "Глас Подриња"

Као малом, све што одрасли раде око њега деловало му је једноставно. Оно што му је сада јасно јесте да се посао у последњих 20- 30 година много променио.

-Постојао је вакуум од 10- 15 година када се није пратио тренд у послу. Прескочили смо период једноставнијих, домаћих Заставиних возила, и са Голфа „двојке“ дошли до „четворке“, „петице“ и много напреднијих технологија. Рад је постао сложенији, захтевнији, квалитетна опрема, едукација и литература неопходнија. Без тога је немогуће радити. Пре три деценије човек је могао кроз неколико година да научи посао, а данас се само учи како се учи и то траје током целог радног века. Ствари се мењају из месеца у месец, да не причам о годинама или периоду од пет година- напомиње.

Напреднију технологију прати и напреднија опрема и поступци за дијагностику. Посебан проблем је што се аутомобили већ годинама праве без размишљања о томе како их поправљати, а ресурса за поправку је све мање, што додатно компликује посао.

-Радимо све марке и годишта возила, будући да је тржиште мало и специфично. Возила су у просеку стара 17, а на нашем поднебљу и 20 година. Не можемо да се определимо за само једну марку, јер је то једини начин да опстанемо у оваквим условима. Из Богатића нам долази 70 посто клијената, а тржиште се шири на Шабац, Лозницу, па и на Нови Сад и Београд. Тешко је у Србији доћи до доброг сервиса, па људи не оклевају да путују 100 километара ако знају да ће проблем бити решен- наводи.

Улажем у људе, јер све остало може да се надокнади или импровизује, али без квалитетне радне снаге не може да се ради ништа

Квалитетан кадар
Последњих годину- две термине организују на пет, седам, 10- 15 дана, према приоритетима, јер са тренутним капацитетима не могу све да ураде у кратком року.

-Трудимо се да термине организујемо тако да se, ако нешто мора хитно да се уради, направи простор и изађе у сусрет клијентима. Од оца сам преузео посао 2015. године. Имамо три стално запослена механичара и три младића на пракси. Укупно нас је осморо у фирми и супруга, која је задужена за администрацију- додаје.

Млади, каже, нису генерално заинтересовани за овај посао, али успевају да проберу квалитетну децу за радионицу. Отац Владан поставио је темеље и принципе рада на којима и данас почива фирма

Фото: "Глас Подриња"

-И данас примењујем очеве савете- он ме научио најбитнијим аспектима овог посла и као родоначелник и оснивач поставио темеље на којима фирма и данас стабилно стоји. Мој приступ послу је да су људски ресурси на првом месту. Улажем у људе, јер све остало може да се надокнади или импровизује, али без квалитетне радне снаге не може да се ради ништа. Створити добре механичаре данас је процес који траје и захтева време, новац и труд. Од оца сам научио да је квалитетан радник основ посла. Зато са нашим радницима много радимо и трудимо се да их добро обучимо за посао- објашњава.

Сматра да је сам појам аутомеханичар као такав данас изгубио смисао у свом основном значењу.

-Данас је неопходно објединити знања из електронике, електрике, мехатронике и механике, стећи радну рутину, знати енглески језик, користити информације и дијагностиковати кварове. Дијагностика чини 60- 70 посто посла. Велики проблеми настају када људи немају адекватан приступ проблему, служе се манипулацијама и импровизацијама и преправкама. Данашња технологија возила то не трпи. Свако одступање од конвенционалне поправке за то возило води до већег проблема. На недељном нивоу нам долазе возила која су прошла такве ситуације- објашњава Иван.

Подршка и перспектива
Верује да су најгоре године у овом послу, деведесете и почетак двехиљадитих, прошле и да у овом тренутку има изузетну перспективу да се развија.

-Уз адекватан приступ променама које прати савремено тржиште, перспектива је загарантована. Аутомобил је данас постао потреба и одавно престао да буде луксуз, возила на тржишту је све више, а квалитетних сервиса све мање. Тржиште све више тражи квалитет и не трпи непрофесионалност. Ко то препозна и у складу са тим негује пословну праксу, неће имати проблем. Приход није загарантован, али ако се ради професионално, може се и зарадити- напомиње.

Фото: "Глас Подриња"

Дражић није користио субвенције осим општинских бескаматних кредита преко удружења предузетника. Услужна делатност је ограничена у приступу државним субвенцијама, јер се форсира производња и пољопривреда, док услужни бизниси остају у „сивој зони“.

-Посао захтева улагања, нарочито због старости возног парка. Имамо пет посто возила старих до три године, али морамо да се опремимо као да имамо 90 посто нових. Довољно је једно возило старо две године да захтева инвестицију и опрему како бисмо задржали клијенте и привукли нове- истиче Иван.
Највећи проблем је нелојална конкуренција која ради у „сивој“ и „црној“ зони. Иван мора да нађе баланс у погледу цене- да покрије трошкове рада уз поштовање стандарда, а да услуга не буде прескупа.

-Конкуренција понекад ради без свих трошкова који ми имамо, али истовремено не могу да пруже ниво услуге који ми можемо. Већ сада цена услуге није примарни фактор за клијенте. Долазе људи који не питају за цену да се проблем реши, али неретко у тим случајевима већ буде касно. Зато највећи проблем представља неадекватно поправљање и одржавање возила. Треба на време проценити коме поверити ауто- закључује Иван.

Фиксно радно време је од 8 до 17 сати уз две паузе. У просеку раде 250 дана годишње, а црвено слово строго поштују. Субота је флексибилна, али истовремено и захтевна због логистике и испоруке делова.

Иван верује да успешан аутомеханичарски посао није само техничка вештина, већ посвећеност људима, континуирано учење и строга контрола квалитета. Љубав према послу и етички приступ могу да обезбеде дугорочну стабилност и поверење клијената, чак и у условима велике конкуренције.

„Млади предузетници: развојни потенцијал Богатића“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.