ПРЕЧИВИЈАВАЊЕ

У Шапцу је опет била Чивијада. Лепо. Али није лепо што нас је све више који се смејемо а ништа није смешно. Напротив.
Шапчани су се тако и ове јесени, под окриљем Чивијаде, смејали себи и свету. Додуше и овог пута више себи. А као, нема разлога.
Некада се тим сатиричним поводом говорило „Ситуација је у читавом свету озбиљна, осим у Шапцу“. А и у Шапцу се сад нешто уозбиљила. Дал“™ због ненајављеног концерта који треба да се одржи пред градском управом када ће бити изведена прекомпозиција социјалистичко народњачке етиде у Д- дуру.
А кад је у питању чивијашки хумор и сатира, давно и лепо замишљени фестивал, временом је изгубио аутентичност. Уствари, сад је смешан.
Јесте, лепо је имати карневал, и добро то раде његови организатори, али то није ни хумор ни сатира. Карневал је једноставно, карневал. Лепо је и у овој светској кризи јести крофне и шампите, али ни то није хумор а поготову сатира. Додуше, мора се признати да је овог пута било и нешто смешно, а то је што су Шапчани за чивијашког председника изабрали војно политичког коментатора. Дал“™ то није сад нека чивијашка војна хунта. Ха!
Вероватно би на то први председник, прве Чивијашке републике, Миле Станковић, рекао „Народе, снаго моја, удри бригу на весеље“. Бранко Ћопић, можда би поновио оно из 1969. године „Моје председничко жезло јесте општенародна говнава мотка“. Нела Ержишник би казала „Другови руководиоци стварно руководе рукама, а не главом“. Мија Алексић би указао на „Чивијашко право да се смејете себи и другима“. А после забране, у обновљеним Чивијадама, и Душан Ковачевић је подсетио „Данас чак и људи на власти покушавају да се баве сатиром у директном преносу“. Па Драгиша Пењин, који је потом неприкосновено владао Чивијашком кнежевином, подсетио би „Данас је тешко бити покварен, јер влада велика конкуренција“, и на оно „Пре смо живели у бурету, а сада у чабру“. Па и многи други који су казивали да „Ни точак будућности неће моћи без чивије“ или да „Тресемо глупости, падају одлуке“ до онога „Ако би помогло, окупимо се поново у Јајцу“, као и да укажу „Шта вреди што смо на правом путу, кад је смер погрешан“, и наравно са оптимизмом „Испливаћемо некако, макар се сви подавили“.
Ето тако. Чивијаши су закључили а време показало „Тешко је од лоших другова направити добру господу“.
Кроз чивијашку историју овдашњи и гостујући шерети нису остали дужни ни политичарима, па су тврдили „Нећу да уђем у странку која би мене примила за члана“. Тако се некада говорило а онда је дошло неко ново време и сви пролетери се разјединише у разноразне странке.
Али добро, пошто је у моди прекомпоновање, зашто се, уосталом, и Чивијада не би пречивијала.
Па и малогоспојински вашар, који грми на Михаиловачи, почео је у том новом стилу да покаже како ништа више није као пре. Нема ни „Карике код Марике“, ни „Ко набије тај добије“ а ни оног што своју вашарску фирму најављује атрактивно овим речима „Пола жена, пола змија, настала апарацијом царскога реза транспаретнога смрта, коју су извели доктор Халадин и доктор Живаго из Мајнца“.
Тако је и наш вашар измењао ноте.
Ех, кад крене ова наша прекомпонована композиција, биће то прави воз. Ка Европи. Само да не буде много тунела.