Мачва у срцу и сећању

Роман „Свадба без Даринке“ Живорада Степандића доживео је ново издање након 27 година. Потресна прича о забрањеној љубави двоје младих из Мачве поново је пред читаоцима захваљујући иницијативи породице, односно ћерке аутора Тамаре Пејић, која је, како каже, желела да „Дара настави да живи“.

Фото: "Глас Подриња"

„Свадба без Даринке“ први пут је објављена 1998. године у издању „Графомачве“ из Богатића. Роман, на којем је Степандић радио с прекидима готово деценију изазвао је пажњу јавности. Прво издање је распродато, а књига је у годинама које су следиле наставила да живи међу читаоцима, у библиотекама, преко копираних примерака, али и у неовлашћеним издањима.

Роман који је надживео своје јунаке
Радња романа заснована је на истинитим догађајима из тридесетих година прошлог века. Главни јунаци, Даринка Лазић и Марко Достанић, покушавају да се изборе за своју љубав у свету у којем воља заједнице има већу тежину од жеље појединца. Њихова трагедија прераста у сведочанство о времену, друштвеним правилима, емоцијама, али и о Мачви каква је некада, а многи би рекли и сада, поносна, чврста, али нежна.

Степандићев реализам препознатљив је по језику, дијалозима и способности да у свакодневици пронађе драму живота. Кроз прецизне описе и тон који чува ритам мачванског говора, аутор је створио причу која спаја документарно и лирску емоцију.

Фото: "Глас Подриња"

Дара је морала да настави да живи
Идеја о реиздању потекла је од Тамаре Пејић, ћерке Живорада Степандића, која је сматрала да је обнављање књиге завет „Дари, оцу, породици и завичају“.

-Верујем да је Дара блиска свима. Отац је писао језиком који сви разумемо, али је савршено знао да опише менталитет Мачвана. Желела сам да ова књига поново дође до људи, јер њена порука увек актуелна- каже.

Ново издање посветила је својој мајци која је била пристуна док је роман настајао, као и касније, када је покренута прича о новом издању.

-До пре неколико година нисам ни знала колико је књига читана и тражена - додаје Тамара.

-Све је почело када сам отворила профиле на друштвеним мрежама под називом „Свадба без Даринке“.
Јављали су ми се из Србије и дијаспоре, са порукама подршке, сећањима и питањима где могу да купе књигу. Тада сам схватила да Даринка и даље живи у сећању читалаца.

За Тамару, цео процес био је дубоко личан и емотиван.

-Од тренутка када је роман први пут објављен до данас, одрасла је једна нова генерација. Желела сам да Даринку приближим и њима, да је предствим као причу о љубави, достојанству и времену које нас обликује. Дара је имала свој живот, а надам се да ће га наставити и даље.

„Књиге, за разлику од људи, имају дужи век трајања јер им се живот умножава са сваким новим читаоцем.“, наводи породица. Ново издање „Свадбе без Даринке“ потврђује управо то, да књиге не застаревају докле год постоје људи који их читају, памте и преносе

Живот једне књиге
Један примерак првог изања чува се у Завичајном одељењу Библиотеке шабачке, док су многи позајмљени примерци заувек остали код читалаца. Ново издање објављено је захваљујући породици аутора, „Еликсир“ фондацији, Општини Богатић, као и подршци бројних појединаца који су помогли да роман поново угледа светлост дана.

Културни одјек романа
Популарност „Свадбе без Даринке“ превазишла је књижевне оквире. Роман је инспирисао уметнике из различитих области: др Бобан Берић из Богатића насликао је две слике према мотивима књиге. У дворишту цркве у Мачванском Метковићу насликана је зидна слика са ликом Даринке, а Аматерско позориште „Вожд“ из Мишара поставило је 2011. године представу по мотивима романа која је извођена и у бечком театру „Акзент“.

Писац који је дао глас равници
Живорад Степандић (1942–2001), рођен у Бановом Пољу, био је један од најистакнутијих аутора мачванске књижевности. Његово стваралаштво припада традицији српског реализма, али без идеализације села, с дубоким разумевањем људи, њихових слабости и чврстине. Поред „Свадбе без Даринке“, Степандић је аутор и романа „На туђој земљи“, објављеног постхумно, који кроз историјски оквир Другог светског рата наставља да истражује судбине обичних људи Мачве.

Прича која траје
„Књиге, за разлику од људи, имају дужи век трајања јер им се живот умножава са сваким новим читаоцем.“, наводи породица.

Фото: "Глас Подриња"

Ново издање „Свадбе без Даринке“ потврђује управо то, да књиге не застаревају докле год постоје људи који их читају, памте и преносе.

Даринка Лазић и Марко Достанић остају део колективног сећања Мачве, а Степандићева реч је враћена међу читаоце. Она траје, наставља да живи у сваком новом читању, истиче Тамара.

Књига ће 20. новембра бити промовисана у Шапцу, у Културном центру од 18 часова, чиме ће, како најављују организатори, „Дара симболично поново стати пред своје људе“.