
Фото: Pixabay
Када деца оду
Како Шапчани доживљавају „празну кућу“
Иако је већина адаптација успешна, код мањег броја људи ово животно раздобље доноси дубље емоционалне тешкоће. У Шапцу је, према подацима локалних саветовалишта и Центра за ментално здравље, у последње три године приметан пораст грађана 50+ који се јављају због осећаја усамљености, нарочито ако живе сами
Одлазак деце из родитељског дома постао је уобичајен корак у породицама широм Србије, па и у Шапцу, али његове емоционалне последице за генерацију 50+ остају често неизговорене. Статистика показује да млади данас напуштају дом раније и чешће него ранијих деценија. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна старост напуштања родитељског дома у Србији је 28,9 година, док је у Мачванском округу у последњих пет година забележен пораст одлазака због школовања и рада у иностранству.
Иако је за младе ово природан корак, за родитеље наступа период који психолози називају „синдром празног гнезда“ — време прилагођавања на живот у којем се свакодневица мења из корена.
Тишина која мења ритам живота
„Прва промена је осећај тишине, али не оне пријатне — него оне која вас подсети да се нешто завршило,“ каже Марица Р. (57) из Мишара, чија је ћерка отишла на мастер студије у иностранство. „Кроз дан има више времена, али и више размишљања.“
Према подацима истраживања Института за јавно здравље Србије, око 32% родитеља старијих од 50 година пријављује период емоционалног пада након што деца напусте дом — најчешће благу тугу, носталгију или осећај губитка улоге.
Психотерапеуткиња из Шапца Јелена Симић објашњава да је то и очекивано:
-Родитељи се годинама организују око деце. Када тај део живота престане, јавља се природна потреба да се пронађе нова структура и нови смисао.
Нова слобода, али уз прилагођавање
Ипак, статистика показује да се већина родитеља 50+ успешно прилагоди у року од годину дана. Чак 62% испитаника наводи да су у том периоду развили нове навике — више рекреације, дружења или краћих путовања.
Брачни пар Љиљана (61) и Слободан (63) из Поцерског Причиновића каже да су тек након што су обоје деце отишло почели да се баве стварима које су одлагали деценијама.
-Прво се јави празнина, али онда схватиш да има времена за ствари о којима си дуго маштао. Ми смо кренули да обилазимо места по Србији и то је потпуно променило наш ритам.
Шта се дешава у браку када кућа утихне
Феномен „празне куће“ утиче и на брачне односе. Према Социолошком центру Универзитета у Новом Саду, чак 41% парова у Србији наводи да им одлазак деце мења динамику у браку — код једних доноси зближавање, код других отвара питања која су годинама била потиснута.
Социолози објашњавају:
-Када деца оду, партнери се враћају један другом, често са различитим представама о томе како би ‘друга половина живота’ требало да изгледа. То може бити и шанса и изазов.
Када туга прерасте у усамљеност
Иако је већина адаптација успешна, код мањег броја људи ово животно раздобље доноси дубље емоционалне тешкоће. У Шапцу је, према подацима локалних саветовалишта и Центра за ментално здравље, у последње три године приметан пораст грађана 50+ који се јављају због осећаја усамљености, нарочито ако живе сами.
Психолози упозоравају на прве знаке које не треба игнорисати: повлачење из друштвених активности, губитак интересовања и осећај да „нема сврхе“ у свакодневици.
-То је тренутак када разговор са стручњаком може да спречи повлачење у изолацију- каже терапеуткиња Симић.
Раздобље које може да постане нови почетак
Време након одласка деце може бити емотивно захтевно, али не мора бити време пада. Напротив — многи Шапчани 50+ ово доживљавају као период поновног откривања себе.
Према подацима истраживања о квалитету живота старијих у западној Србији, чак 70% родитеља наводи да се током времена развије осећај задовољства што деца живе самостално и остварују се.
„Сад се радујем сваком њиховом доласку, али више не бројим дане до тога,“ каже Марица. „Кућа јесте тиша, али мој живот није.“
Иако је за младе ово природан корак, за родитеље наступа период који психолози називају „синдром празног гнезда“ — време прилагођавања на живот у којем се свакодневица мења из корена.
Тишина која мења ритам живота
„Прва промена је осећај тишине, али не оне пријатне — него оне која вас подсети да се нешто завршило,“ каже Марица Р. (57) из Мишара, чија је ћерка отишла на мастер студије у иностранство. „Кроз дан има више времена, али и више размишљања.“
Према подацима истраживања Института за јавно здравље Србије, око 32% родитеља старијих од 50 година пријављује период емоционалног пада након што деца напусте дом — најчешће благу тугу, носталгију или осећај губитка улоге.
Психотерапеуткиња из Шапца Јелена Симић објашњава да је то и очекивано:
-Родитељи се годинама организују око деце. Када тај део живота престане, јавља се природна потреба да се пронађе нова структура и нови смисао.
Нова слобода, али уз прилагођавање
Ипак, статистика показује да се већина родитеља 50+ успешно прилагоди у року од годину дана. Чак 62% испитаника наводи да су у том периоду развили нове навике — више рекреације, дружења или краћих путовања.
Брачни пар Љиљана (61) и Слободан (63) из Поцерског Причиновића каже да су тек након што су обоје деце отишло почели да се баве стварима које су одлагали деценијама.
-Прво се јави празнина, али онда схватиш да има времена за ствари о којима си дуго маштао. Ми смо кренули да обилазимо места по Србији и то је потпуно променило наш ритам.
Шта се дешава у браку када кућа утихне
Феномен „празне куће“ утиче и на брачне односе. Према Социолошком центру Универзитета у Новом Саду, чак 41% парова у Србији наводи да им одлазак деце мења динамику у браку — код једних доноси зближавање, код других отвара питања која су годинама била потиснута.
Социолози објашњавају:
-Када деца оду, партнери се враћају један другом, често са различитим представама о томе како би ‘друга половина живота’ требало да изгледа. То може бити и шанса и изазов.
Када туга прерасте у усамљеност
Иако је већина адаптација успешна, код мањег броја људи ово животно раздобље доноси дубље емоционалне тешкоће. У Шапцу је, према подацима локалних саветовалишта и Центра за ментално здравље, у последње три године приметан пораст грађана 50+ који се јављају због осећаја усамљености, нарочито ако живе сами.
Психолози упозоравају на прве знаке које не треба игнорисати: повлачење из друштвених активности, губитак интересовања и осећај да „нема сврхе“ у свакодневици.
-То је тренутак када разговор са стручњаком може да спречи повлачење у изолацију- каже терапеуткиња Симић.
Раздобље које може да постане нови почетак
Време након одласка деце може бити емотивно захтевно, али не мора бити време пада. Напротив — многи Шапчани 50+ ово доживљавају као период поновног откривања себе.
Према подацима истраживања о квалитету живота старијих у западној Србији, чак 70% родитеља наводи да се током времена развије осећај задовољства што деца живе самостално и остварују се.
„Сад се радујем сваком њиховом доласку, али више не бројим дане до тога,“ каже Марица. „Кућа јесте тиша, али мој живот није.“
Г.П.
Најновији број
15. јануар 2026.





















