Феномен Црног петка: Потрошачи, не упадајте у лаку замку

Агресивне рекламе које искачу на интернету, банери, билборди, телевизијске промоције... Изненадна потреба да купимо нешто на шта до јуче нисмо ни помишљали да нам је неопходно. Дијагноза: Црни петак (Black Friday). И тако сваког последњег петка у новембру, да бисмо почетком наредног месеца, слажући рачуне, бројећи преостали новац и проверавајући стање на картицама, остали са само једним питањем: Шта ми је ово требало?

Фото: Canva

Гласне, пажљиво осмишљене поруке
-Црни петак је феномен пресликан са запада и везује се за датум који је уследио након краха њујоршке берзе. Продавци су, да би подстакли враћање тржишта на првобитне принципе и даљи развој тржишта нудили посебне погодности и попусте за купце и потрошаче. Последњих неколико година тај тренд се уз капитализам и конзумеризам пресликао и на наше тржиште и све је присутнији и свеобухватнији, те све већи број трговаца нуди одређене продајне подстицаје последњег петка у новембру- објашњава консултант за потрошачко право Младен Алфировић.

Младен Алфировић, Фото: Приватна архива

Тај датум је снажно проткан маркетиншким порукама иза којих стоји пажљиво осмишљена кампања. Међутим, трговци су уочили да им промет расте, па су почели да много раније најављују и крећу са продајним снижењима. Циљ је да се што већи број купаца привуче у малопродајне објекте и неретко се и том приликом крше закони.

-Свуда на билбордима се могу видети те „гласне“ поруке- у медијима, електронским средствима комуникација и наравно да ће потрошачи реаговати на то и да ће, и у случају да немају неку реалну потребу, због понуда које наочиглед делују примамљиво можда и купити ту робу. Зато и апелујемо на потрошаче да добро размисле, да не упадну у лаку замку агресивне и наметљиве маркетиншке кампање, у чијем креирању учествује низ психолога и стручњака- истиче он.

Додаје да је последњих година ситуација прилично шаролика, та да би требало обратити пажњу на понуду и широм отворити очи.

Фото: Pixabay

Могуће заблуде
-Постоје неки трговци који заиста нуде реалне попусте, међутим, постоји и они чији попусти нису реални. Апел потрошачима који заиста желе повољније да купе неку робу је да буду посебно обазриви и да прате цене, јер неретко се дешава да непосредно пред оглашавање продајног подстицаја, односно акцијске продаје која се везује за тај датум, цене буду подигнуте, па самим тим проценат снижења и није реалан. Саветујем потрошаче да прате цене и да буду нарочито обазриви да не би били доведени у заблуду- напомиње.

Наше законодавство је у погледу потрошачких права усклађено са европским, али у пракси тржишна инспекција не може да испрати све неправилности које се појављују на тржишту.

-Капацитет тржишне инспекције није на том нивоу да те појаве могу успешно да се спрече и санкционишу, а таквих примера ће увек бити. Нема довољно капацитета да се цело тржиште контролише или делује превентивно. У највећем броју случајева инспекција реагује или евентуално санкционише неког трговца када се уоче неки очигледни пропусти, нешто што није у складу са Законом о трговини, одредбама којима се уређују продајни подстицаји. Не можемо се у потпуности препустити тржишној инспекцији, требало би и ми као потрошачи да будемо обазриви и урадимо оно што је до нас како бисмо спречили да будемо обманути- наводи.

Фото: Canva

Најчешћа обмана је да се непосредно пред оглашавање продајног подстицаја цене подигну како би се створила илузија снижења од 50 до 70 посто.

Потребан већи надзор, али и одговорност потрошача
-Важно је знати да се за Црни петак не организује распродаја, већ акцијска продаја и самим тим ни попусти не могу бити као током распродаје или сезонских зимских и летњих снижења. Није регулисан одредбама Закона о трговини који јасно дефинишу која роба у којим случајевима и под којим околностима се може нудити у одређеним процентима снижења. Уочено је да поједини трговци користе овај датум да се ослободе залиха у складиштима и магацинима и робу која је нешто лошијег квалитета продају по нижим ценама- напомиње консултант за потрошачко право.

Највише је, каже, злоупотреба у онлајн трговини за коју важе посебни прописи који реуглишу електронско пословање. Велики је број сајтова и платформи преко којих се купује роба и веома је тешко је све то држати под контролом, будући да се цене веома лако и брзо мењају и интетрнет странице не ажурирају, па купци ту врло често могу бити предмет преваре.

Фото: Canva

-Недостаје нам већи обим тржишног надзора и што шири спектар трговаца који ће за кршење закона и довођење потрошача у заблуду и непоштовање одредби Закона о трговини којима се регулишу продајни подстицаји бити заиста санкционисани како би се деловало превентивно и потрошачи били у пуној мери заштићени. Нажалост, понављам, тржишна инспекција не може у потпуности исконтролисати онлајн трговину, нити трговину у редовним продавницама- подвлачи Алфировић.

На нама је да учинимо мало више и добро размислимо да ли нам је нешто заиста потребно или нам је само примамљива цена. Црни петак јесте датум уткан у свести потрошача као жеља и потреба да се купује што више и троши новац. На крају, робе ће увек бити неограничено на тржишту, али средства на рачуну која су нам располагању су ограничена. И то би требало да освестимо пре него што ухватимо себе у ситуацији да попуштамо под притиском наизглед неодољивих попуста.