Ниске температуре имају значајан утицај на укорењавање пшенице, посебно у фази ницања и бокорења, када је развој корена пресудан за даљи принос. Ево детаљног прегледа: Како ниске температуре утичу на укорењавање пшенице Успоравање метаболичких процеса Када температуре падну испод 5–7°C, физиолошке активности биљке се успоравају.
То значи спорије клијање, спорији раст коренчића и одлагање формирања жиличастог кореновог система. Плитак и слабије развијен корен Дуг период хладноће у раним фазама може довести до: плићег примарног корена, слабије разгранатог бочног корена, мањег волумена корена. Ово касније утиче на смањену способност усвајања воде и хранива.
Ризик од измрзавања младих биљака Ако је пшеница недовољно укорењена пре мразева, повећава се ризик од: измрзавања чвора бусања, изваљивања биљака услед слабе укорењености, споријег опоравка у пролеће.
Идеално је да биљка пре зиме развије 3–4 листа и 1–2 буса, уз добро развијен корен.
Потенцијално позитивни ефекти ниских температура Умерен хладни период има и корисне ефекте: повећава отпорно¬ст на зиму (вернализација), успорава превисоко издуживање, стимулише јачање ткива корена. Дакле, проблем настаје тек код наглог пада температуре, посебно пре него што биљка формира довољан коренов систем.
Оптималне температуре за укорењавање пшенице Идеалне: 12–18°C Минималне за раст корена: око 2–3°C Испод 0°C: раст корена практично престаје.
Фото: Canva
Како ублажити негативан утицај ниских температура? Оптимални рокови сетве – касна сетва највише угрожава укорењавање. Довољна сетвена влага – суви услови + хладноћа додатно успоравају раст корена. Плитка и једнолика дубина сетве (3–5 цм) – брже ницање пре захлађења.
Квалитетно основно ђубрење – доступност фосфора је кључна за развој корена. Отпорније сорте – са бољом зимоотпорношћу и брзим раним растом корена.
Фото: Canva
