У ПРЕДАЊУ У СЕЛИМА СЕ ВАЗДА ОСЛУШКИВАО ЖИВОТ ПТИЧИЈЕГ РОДА КОЈИ ЈЕ ОПЕТ БИО ЗА ТО ВРЕМЕ НЕПОГРЕШИВ О ТОКУ ЗИМЕ
Кад и ждралови не знају где летети...
Уз огњишта и прадедовске приче по тридесетак чељади је знало уснити уз приче о снеговима и летима у којима су санке биле једино средство којим са могло до комшија или у оближњу варошицу. У оближњим вајатима младенци су очекивали прво дете а у долазећим летима вајат се понио чупавим главицама. Беше толико идилично да сада тек ретки би поверовали у зимама када се тек по нека пахуља спуштала као да је страх како ће бити дочекана
И пре него је на месту непрегледних пашњака ненадано велика вода потопила место дружења чобаница и кршних момака, владало је ослушкивање о престојећој зими баш у ритму понашања пернатих миљеника свих одреда. У уранак дана када се зима већ увелико ближила времешни домаћин је излазио на праг прастаре оџаклије да погледа да ли ће и куда полетети ждралови који су непогрешиво осећали дамаре зиме. И како је столећима извесно било летели су на југ и предвиђали оштру, ледену зиму и обиље снегова који су знали оковати брегове и усеке али добро припремљена домаћинства су само чистили стазе до стаја, торова и импровизованих кошара да стада прехране и преброде зиму о којој се о прелима зборило у дугим ноћима уз мезетлуке и ракију врећу и вино старо и по неколико лета. Уз огњишта и прадедовске приче по тридесетак чељади је знало уснити уз приче о снеговима и летима у којима су санке биле једино средство којим са могло до комшија или у оближњу варошицу. У оближњим вајатима младенци су очекивали прво дете а у долазећим летима вајат се понио чупавим главицама. Беше толико идилично да сада тек ретки би поверовали у зимама када се тек по нека пахуља спуштала као да је страх како ће бити дочекана. Санке десетљећима су постајале сувишне у магазама оплетене паучином.
Толико о тим година а лета на истеку очекујући зиму тек понеко, сећајући се предања, решише да провере колико то ждралови могу најавити зимске дане, колико студени и белих пахуљица, обећати деци која истински верују у остварење жеље да се грудвају и како су им причали родитељи сликају се у снегу. Беше то пад на леђа када се осликавао изглед зајапуреног дечака или девојчице осликан у снегу.
Тек почетак вратоломија склоних дечијој раздрагонасти. Отац ујутро изађе пред кућу и угледа трио ждралова који су уз буку свој пут у топлије крајеве најављивао пискавим а оштрим писком који је требао бити пут на југ у сигурно наручје толих предела и обиља рибе али дилема је висила у ваздуху. Тај пут је гарантовао и остављање садашњег станишта у обиљу снега и ледом окованих огледала баре, правог раја за птичији род из којег је ваљало утећи. Већ на првом суседном брегу челни у трију бучних птица је полетео пут севера ,опет по веровању најављујући топлу зиму. А сељани ко сељани све почеше шаљиво тумачити.
Шерети тврдили да се и они сами у дилеми. Желели су једно а опомињало их друго. Нису желели напустити станиште па се у двоумљењу упутише на супротну снагу. Други опет додају да је хаос створио 5Г мрежа која је препрека да се споро одлучује до у трену. Јер тако то бива кад се и ждралови збуњени двоуме куда кренути. А ко остаје у недоумици куда то кренуше ждралови и каква ће бити зима, само податак да се бука коју су ждралови остављали током лета иде у прилог да ни сами нису сугурни ни где лете ни каквој зими остављају своју бару по којој се препознаје у владимирачком крају. А каква ће уистину бити стрпите се мало, можда и снегови у дилеми донесу срећу деци а бриге осталим житељима који су обезбедили огрев и све потрепштине да се предстојећих празника осети прави и Божић и почетак новог лета, ждралови ће се ионако вратити у птичији рај, куд ћете бољи крај...
„Корени и будућност - културна баштина Владимираца“: Пројекат остварен уз подршку општине Владимирци. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Толико о тим година а лета на истеку очекујући зиму тек понеко, сећајући се предања, решише да провере колико то ждралови могу најавити зимске дане, колико студени и белих пахуљица, обећати деци која истински верују у остварење жеље да се грудвају и како су им причали родитељи сликају се у снегу. Беше то пад на леђа када се осликавао изглед зајапуреног дечака или девојчице осликан у снегу.
Тек почетак вратоломија склоних дечијој раздрагонасти. Отац ујутро изађе пред кућу и угледа трио ждралова који су уз буку свој пут у топлије крајеве најављивао пискавим а оштрим писком који је требао бити пут на југ у сигурно наручје толих предела и обиља рибе али дилема је висила у ваздуху. Тај пут је гарантовао и остављање садашњег станишта у обиљу снега и ледом окованих огледала баре, правог раја за птичији род из којег је ваљало утећи. Већ на првом суседном брегу челни у трију бучних птица је полетео пут севера ,опет по веровању најављујући топлу зиму. А сељани ко сељани све почеше шаљиво тумачити.
Шерети тврдили да се и они сами у дилеми. Желели су једно а опомињало их друго. Нису желели напустити станиште па се у двоумљењу упутише на супротну снагу. Други опет додају да је хаос створио 5Г мрежа која је препрека да се споро одлучује до у трену. Јер тако то бива кад се и ждралови збуњени двоуме куда кренути. А ко остаје у недоумици куда то кренуше ждралови и каква ће бити зима, само податак да се бука коју су ждралови остављали током лета иде у прилог да ни сами нису сугурни ни где лете ни каквој зими остављају своју бару по којој се препознаје у владимирачком крају. А каква ће уистину бити стрпите се мало, можда и снегови у дилеми донесу срећу деци а бриге осталим житељима који су обезбедили огрев и све потрепштине да се предстојећих празника осети прави и Божић и почетак новог лета, ждралови ће се ионако вратити у птичији рај, куд ћете бољи крај...
Среја Косанић
Најновији број
15. јануар 2026.
