Постављање камера у објектима колективног становања могу обављати само лиценциране фирме. Видео надзор се сме користити искључиво у сврхе повећање безбедности имовине и људи
Процедура уградње видеонадзора у стамбеним зградама подразумева да лиценцирана фирма прво изврши процену безбедносног ризика и поднесе захтев Министарству унутрашњих послова. Уколико нема законских препрека, камере и опрема које морају бити лиценциране и у складу са стандардима Србије, могу се поставити. Приступ снимцима има искључиво фирма која одржава систем. Kамере се могу постављати на улазима, паркингу и другим местима, али не смеју нарушавати приватност. Наручилац посла је скупштина станара или стамбена заједница, а све је регулисано законима о заштити података.
Иницијатор одлуке о увођењу видео надзора у стамбену зграду је Скупштина станара. Без те одлуке, формално одобрење неће бити могуће. Фирма RS-COM једна је од лиценцираних компанија која се бави инсталацијом видео надзора по дефинисаним законским процедурама.
Фото: "Глас Подриња"
Услови за постављање Уградња видео-надзора у стамбеним објектима у Србији подлеже строго прописаној процедури и законским правилима, а супротно мишљењу да се камере могу постављати и користити „како коме падне на памет“. То потврђује и дипломирани правник Саша Рувидић, из фирме RS-COM, овлашћене за уградњу и одржавање система видео-надзора.
- Процедура је јасна – пре саме уградње ради се процена безбедносног ризика за извођење радова. Уколико нема препрека, може се кренути у реализацију, односно у израду понуде у којој је прецизно дефинисано шта се уграђује, која опрема, какви снимачи и колика је цена - објашњава Рувидић.
Саша Рувидић
Он наглашава да опрема мора бити лиценцирана и у складу са стандардима које је прописала држава Србија.
- Паралелно са проценом ризика, подноси се пријава Министарству унутрашњих послова. У највећем броју случајева МУП прихвата документацију и излази на терен како би проверио да ли је све урађено у складу са проценом. Међутим, у пракси се често дешава да се процена ризика ради тек након уградње. Тада полиција излази на лице места, констатује затечено стање и евидентира да на тој локацији постоји видео-надзор који се касније може користити уколико за то постоји разлог - каже Рувидић.
Фото: "Глас Подриња"
Дефинисан приступ Једно од најчешћих питања станара јесте – ко може да гледа снимке са камера.
- Приступ камерама има искључиво фирма која је задужена за одржавање система, а то је по правилу иста она фирма која је камере и уградила. Станари, па чак ни председник стамбене заједнице, немају директан приступ снимцима. Захтев за преглед снимака може да поднесе било који станар или председник стамбене заједнице, али се снимци достављају полицији или тужилаштву који могу да наложе да се снимак издвоји и проследи, али тај материјал не може слободно да се дели - истиче Рувидић.
Визуелни домет камера мора бити строго ограничен искључиво на заједничке просторије, и то само у мери у којој је то неопходно за остваривање сврхе видео-надзора. Неопходно је поступати у складу са одредбама Закона о приватном обезбеђењу и Закона о заштити података о личности, који дефинишу услове под којима се системи видео-надзора могу уводити и користити.
Видео надзор није ријалити Kамере се могу постављати на улазима, ходницима, паркинг просторима и другим заједничким површинама, али под једним условом – да се не нарушава приватност.
- Ако камера, на пример, захвата прозор или двориште приватне куће или стана, то није дозвољено и власник може да захтева њено уклањање. Закон о заштити података о личности је ту врло јасан. Грађани често имају погрешна очекивања. Људи мисле да је видео-надзор ријалити програм и да могу у сваком тренутку да гледају снимке. То није тачно. Видео-надзор је алат који се користи искључиво у случају потребе – наглашава.
Фото: Canva
У објектима где је постављен видео-надзор који није у складу са законом и без дефинисане процедуре, дешава се да дође до проблема.
- Тада свако ради шта хоће и ту настају проблеми. Kада се све ради по прописима, проблема нема – нико не снима комшије и нико нема неовлашћен приступ снимцима. Имали смо позив од једне баке која је желела да јој инсталирамо апликацију на телефон како би гледала камере. То није изводљиво ако је систем постављен у складу са законом – објашњава Рувидић.
Правила су обимна, али се могу свести у неколико најважнијих ставки: снимљени видео материјал не сме бити објављиван и јавно приказиван, на објекту је потребно поставити упозорење „Објекат је под видео надзором“, инсталирани систем техничке заштите не сме да угрожава приватност других. Снимци служе као алат за проверу догађаја, а не за свакодневни надзор или праћење комшија
Фото: Canva
Видео-надзор у стамбеним зградама може бити користан и законит само ако се поставља и користи у складу са прописима. „Kада се поштује процедура, видео-надзор служи својој правој сврси – повећању безбедности и заштити лица и имовине - закључује Саша Рувидић, власник фирме RS-COM.
Правила су обимна, али се могу свести у неколико најважнијих ставки: снимљени видео материјал не сме бити објављиван и јавно приказиван, на објекту је потребно поставити упозорење „Објекат је под видео надзором“, инсталирани систем техничке заштите не сме да угрожава приватност других. Снимци служе као алат за проверу догађаја, а не за свакодневни надзор или праћење комшија.
Фото: "Глас Подриња"
Саша Рувидић
Фото: "Глас Подриња"
Фото: Canva
