Промовисана књига Мирјане Илић Коленц „Душо, нико није као ти“
Цео живот је инспирација
Збирка кратких прича нас води кроз духовите, топле и понекад горке тренутке свакодневице
Збирка кратких прича професорке српског језика и књижевности Мирјане Илић Коленц „Душо, нико није као ти“ представљена је у среду, 10. децембра, у ресторану „Византија“. „Књига нас води кроз духовите, топле и понекад горке тренутке свакодневице. Од љубави у трећем добу преко друштвених мрежа, преко мушких „месечних циклуса“, па све до несанице уз петла и хркање- свака прича осветљава комадић живота у којем се лако можемо препознати. Ауторка са много духа, ироније и топлине показује да је смех често најбоља одбрана, а да су ситне људске слабости заправо оно што нас чини јединственим.
Илић Коленц, списатељица и „ученица животне школе“, пише о животу тако да га заволимо још једном, и то баш онаквог какав јесте- несавршен, смешан и непоновљив.“
Фото: Приватна архива
Трећи наставак -Књига је трећи наставак кратких прича „Душо, нико није као ти“ и подељена је у три дела. На почетку има приче о мушко- женским односима, затим приче о свему и свачему, на крају има један краћи драмски део где издвајам исповест просветног радика, пошто сам ове године отишла у пензију, једноставно, нека своја искуства на ведар начин причам у тој исповести. Надам се да ће се многи препознати у свему томе- истиче Илић Коленц.
На промоцији су говорили: професорка српског језика у Шабачкој гимназији Тања Илић, списатељица Анђелка Радовановић, Радушко Јанковић и Ђорђе Дамњановић, а музичку подршку, својим нумерама, пружиле су „Марушке“. Промоција је била врло посећена- седамдесетак људи је уживало у амбијенту „Византије“ и активно учествовало у свим сегментима програма, поздрављајући их бурним аплаузом. Атмосфера је била одлична уз много смеха и позитивне енергије.
-Била је сјајна та интеракција између екипе која је промовисала моју књигу и публике која је све време била активна и тако пажљиво пратила да је просто било невероватно, тако да су и они на неки начин учествовали у свему томе- оценила је ауторка.
Осврћући се на на саму књигу, каже да је, иако као наставак тематски следи из претходне две, има своју посебност.
-Прва књига садржи шездесетак прича, чита се са две стране и говори само о мушким и женским односима. Друга је са истом тематиком, али су у њој и драмски текстови. И она је подељена тако да се чита са обе стране и то јој даје посебну неку посебност и занимљивост. Ова трећа књига је мало другачије замишљена. Опет се говори о мушким и женским односима, али ту су и приче о свему и свачему. Имам такође један драмски део и посебан уводни део, као и у претходним књигама. Новина је то да сам преко CHAT GPT-a урадила корицу. Чак сам покушала да се мало нашалим, па да тако добијем и рецензију, тако да CHAT GPT називам својим дигиталним сарадником- наводи Илић Коленц.
Фото: Приватна архива
Мотивација је свуда Мотивацију за писање, истиче, проналази у свему што се око ње дешава, верујући да је живот сам по себи инспирација ако га истински живимо.
-У шетњи запазим нешто што је на први поглед обично, али мени буде интересантно, у времену проведеном с пријатељима, на послу, само треба имати оштро око и запазити тај моменат. Мој мото је: „Цео живот је инспирација“. Ако га схватате ведро, јер живот је непоновљив, он се једноставно дешава. Све оно што се дешава око нас, ако прође кроз нас, то је та права ствар- истиче она.
За њу је писање опуштање и релаксација и не доживљава га као исрпљујући чин и напор, већ испуњење.
-Нема правила кад и како пишем. Једноставно, некад напишем неки подсетник, те речи некако излазе из мене и то траје од ‘97 године до дана данашњег. Мени је писање задовољство, испуњава ме и видим да се они који дођу на представљање књиге лепо забаве и слатко насмеју, што значи да сам некако допрла до њих, да сам нашла пут до читалаца и да смо се лепо разумели- каже Илић Коленц.
Никад није мислила да ће писати, то се једноставно десило сплетом околности.
-Писање доживљавам као живот у малом. Десило се неке давне ‘97 да сам записала неколико прича и послала у Београдску кућу апострофа. Власнику те куће Срби Игњатовићу, председнику Удружења писаца Србије, се то допало. Ми смо започели сарадњу и то је трајало док ми се буквално није десило да за једно поподне напишем своју прву комедију „Млечна грозница“ која је некако освојила и Србу. После тога сам постала члан Удружења драмских писаца Србије. Међутим, то је било несрећно време када је било мало тешко и путовати, па сам наставила да то радим у Шапцу- сећа се.
Кратка прича омиљена форма Илић Коленц је професорка југословенских књижевности и опште књижевности, наставник српског језика и књижевности у Шабачкој гимназији, однедавно у пензији. Завршила је Основну школу „Милева Косовац“ (данас „Николај Велимировић“), а потом и Филолошки факултет Универзитета у Београду, професор југословенских књижевности и опште књижевности. Радила је у Техничкој школи Шабац и Шабачкој гимназији. Била је активна и као преводилац, сарадница аматерског позоришта и новина. Објавила је 13 књига и више од стотину прича. Прича „Лазарев трећи живот“ изабрана је за причу године својевремено у Београду, објављена је у „Илустрованој политици“ и драматизована.
-Написала сам више од 25 комедија од којих су такође неке драматизоване али смо ми то углавном радили у оквиру друштва Театар 015 у Шапцу. Често сам се бавила и кабареом. Последњи кабаре „Хеј, ракијо, љубави моја“ сам радила са нашом групом „Марушке“. Бавила сам се и преводом словеначког језика часописа и уџбеника у сарадњи са Еколошким друштвом. На интернету имам блог „Tango del amor“. То је моја љубиларна књига у којој сам направила пресек моје новелистике- каже.
Водила је драмске и рецитаторске секције, а све време је пратила кратка прича као омиљена форма. По оцени њени колегинице Анђелке Лазић, то је Мирјанин животни стил, а она је сагласна да се тако најлакше изражава. Публика то истински прихвата, те су њене промоције, као и ова последња, испуњене смехом и добром атмосфером и увек подржане од дугогодишњих сарадника.
Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива
