Директори установа културе у Шапцу

Међуопштински историјски архив Шабац:директорка Светлана Станковић
Годину смо започели изложбом поводом Дана града, 22. aприла, посвећеном развоју градске управе и њеној улози у обнови Шапца након ратних разарања. Кроз архивску грађу приказали смо како је градско поглаварство, односно данашња локална самоуправа, учествовало у обнови града након Првог светског рата. Изложба је обухватила законски развој општине од 1839. године, организацију општинске власти и конкретне послове које су градски органи спроводили, од електрификације и уређења улица до изградње јавних објеката. Посебну пажњу привукла је документација о изградњи прве основне школе у Шапцу (Вук Караџић), сачувана од првог пројекта до завршетка радова. Сматрам да је ово била веома значајна поставка за историју града, односно за локалну самоуправу.

Фото: "Глас Подриња"

Током године реализовали смо гостујућу изложбу „Мексико у историјској штампи Србије”, у оквиру које је настављена сарадња са Амбасадом Мексика. Сарадња није ограничена само на изложбу, већ је обухватила међусобне посете, учешће на различитим скуповима и догађајима, што потврђује значај наше установе.

Посебан део нашег рада односио се на сарадњу са нашим суграђанином Микицом Антонићем, музичким уредником Радио-телевизије Србије, на пројекту посвећеном Цицварићима, познатим шабачким музичарима. Пројекат је покренут на иницијативу господина Антонића, са циљем да се сачува и представи дух старог Шапца кроз староградску музику у оквиру ЦД издања „Цицварићи – једно наслеђе, један дух, један град“, а централни догађај био је концерт „Цицварићи, концерт старе музике“ у Звездара театру. Премијера је потврдила да постоји интересовање за овакве програме. У плану је да се програм током 2026. године представи и у Шапцу у прилагођеном формату. Архивска документа коришћена су у изради троделног музичког издања и телевизијске емисије „Од злата јабука“, што показује потенцијал архивске грађе наше установе. Као директорка сам имала част да будем једна од саговорника у поменутој емисији, представим Архив, али и нашу културну баштину.

Један од захтевнијих подухвата током 2025. године био је јубилеј, 160 година од изградње зграде у којој се данас налази Међуопштински историјски архив, некада прве наменске Окружне болнице у Кнежевини Србији. Обележавање је укључило изложбу, пратећи програм и кратки документарни филм. Посебно сам захвална господину Новици Којићу који је кроз кратак филм приказао нашу установу, град, као и госпођи Татјани Цвејић ПР Здравственог центра Шабац, и Јелени Новаковић која је водила програм као конферансје.

У октобру смо по први пут били домаћини Међународног архивистичког саветовања, које је трајало три дана и окупило архивисте из земље и иностранства. Том приликом представљен је и поменути филм о граду и Архиву, што је први пут омогућило стручну презентацију Шапца у међународном оквиру. Наша видео презентација била је подстицај за друге да учине исто и тако представе своје матичне установе. Ово је и званична одлука која обавезује друге архиве, те смо још једном наставили низ града првина.
Захвална сам градоначелнику доктору Александру Пајићу који је свечано товорио скуп, и подржао ову активност Архива. Морам да истакнем да су градоначелник и локална самоуправа увек велика подршка нашој установи током године.

Поводом Дана ослобођења Шапца у Великом рату, 2. новембра 1918. године, у сарадњи са Историјским архивом Пожаревца и Војним архивом организвоали смо изложбу „Србија и Браничево у Великом рату 1914-1918“. Ова гостујућа изложба, којом смо потврдили да значајне датуме из историје града пратимо кроз презентацију архивске грађе и различите програме обогаћена је и грађом из наших фондова.
Иза свих ових активности стоји тим Међуопштинског историјског архива. Њихова посвећеност и професионалност омогућила је реализацију свих програма, али текућих послова и активности које су примарна делатност наше установе. У наредној години планирамо наставак изложбене делатности, као и реализацију започетих пројеката са циљем да Архив остане видљив у јавности и препознат као институција која активно користи своју грађу за представљање историје града и округа.

У наредној години у плану су две изложбе, за Дан града Шапца и за Дан ослобођења града у Великом рату. Сигурно ћемо имати и гостујуће поставке, али и друге програмске активности које ћемо реализовати у нашој установи.

Свим нашим суграђанима, сарадницима у име Међуопштинског историјског архива Шабац и у своје лично име желим срећне новогодишње и божићне празнике.

Културни центар: директор Урош Лукић
Година је била изузетно тешка и приоритет је био очувати континуитет програма који имају своју традицију. Упркос бројним изазовима, успели смо да годину успешно приведемо крају и да задржимо програмски континуитет. У том оквиру организовали смо изузетно посећен УРМ, чији је гост вечери, поред домаћих бендова, био и бенд Артан Лили из Београда. Настављена је реализација ЛКЗП, а овогодишња гошћа књижевне резиденције била је Ламија Бегагић из Сарајева.

Фото: "Глас Подриња"

Током читаве године пружали смо снажну подршку локалним трупама и удружењима, организујући велики број дечјих представа и представа за одрасле, ликовних радионица, промоција локалних књижевних издања, као и наступе домаћих rock’n’roll бендова. Све наведено представља значајан подстицај локалној културној сцени и доприноси оснаживању појединаца и удружења унутар Културног центра Шабац.

Годину завршавамо, као и претходних, Новогодишњим кабареом „Љубав иза кулиса“, 23. децембра у сали Културног центра Шабац. Стихове и музичке секвенце изводила је и певала глумица Мина Лазаревић и Владимир Посавец Тушек.

Посебан осврт заслужује и 2025. година, током које је Културни центар Шабац имао част да угости низ еминентних уметника и стваралаца са регионалне сцене, међу којима су Љубо Попадић, Срђан Стефановић, Иван Бон, Горан Митровић, Владимир Војводић као и бројни други аутори чије је присуство додатно потврдило значај и углед наше установе на културној мапи региона. Овакви сусрети допринели су размени искустава, подизању квалитета програма и афирмацији савременог стваралаштва.

У наредној години, поводом Дана града, Културни центар Шабац имаће част да угости једног од највећих живих сликара, Сафета Зеца, као и бројне уметнике са самог врха ликовне сцене Србије и региона: Наод Зорић, Константин Качев, Ема Бреговић, Бисенија Терешченко, изложбу посвећену Милошу Шобајићу. Реализација овако значајних програма не би била могућа без снажне подршке Градске управе и градоначелника др Александра Пајића, којима овом приликом упућујемо искрену захвалност на разумевању, поверењу и континуираној подршци развоју културе у нашем граду.

Користим прилику да у име Културног центра Шабац и у своје лично име, пожелим срећну и успешну Нову годину, испуњену здрављем, миром и радошћу.

Библиотека шабачка:директорка Јелена Подгорац Јовановић
Савремена јавна библиотека у Србији налази се на раскршћу традиције и нових изазова. Она истовремено наставља своју класичну мисију чувања и посредовања знања и суочава се са дигитализацијом, променама читалачких навика и потребом да редефинише своју улогу у заједници. Управо у тим изазовима лежи њена нова релевантност – библиотека постаје место неформалног образовања, културних програма, јавних разговора и интелектуалне размене, простор инклузије у којем знање није привилегија, већ заједничко добро. У времену убрзаних промена, библиотекар све чешће постаје оријентир у простору преобиља информација, повезујући прошлост са будућношћу и показујући да традиција није терет, већ ресурс.

Фото: "Глас Подриња"

Свака нова књига у библиотеци су отворена врата: врата ка разумевању, ка дијалогу, ка унутрашњој слободи. Свака нова књига јесте чин вере у човека – вере да ће читати упркос буци, да ће разумети упркос фрагментацији, да ће мислити упркос притиску да реагује уместо да промишља. Свака књига је, како би рекао Гадамер, „позив на дијалог који никада не може бити дефинитивно закључен“. Библиотека је место у којем се тај дијалог институционализује — не као догма, већ као трајна отвореност.

Библиотека опстаје само уколико фонд остаје жив. Фонд који се не обнавља престаје да говори; он не ћути – он заборавља. Такав фонд више није место присутности, већ остатак. Насупрот томе, фонд који расте промишљено не гомила, већ диференцира: он чува напетост између канона и његове негације, између памћења и питања. У том простору ум дише не зато што је ослобођен ограничења, већ зато што је везан за трагове оних који су мислили пре њега. Свака нова књига уведена у фонд јесте прекид са самодовољношћу садашњег тренутка. То је чин отпора времену које захтева непосредност, транспарентност и потрошњу.

Улагати у библиотеку значи пристати на временску нелагодност. То је избор против логике ефекта, метрике и симулације вредности. Оно што се у библиотеци чува не подлеже квантификацији: то су облици пажње, режими разумевања, способност разликовања — без простора трајања, слобода остаје реторичка фигура. Запуштена библиотека није само знак материјалне оскудице, већ симптом духовног повлачења. Она сведочи о друштву које се одрекло трајања и изабрало тренутак. Уништавање или системско игнорисање библиотека увек је покушај да се прекине мисаони континуитет заједнице, јер без памћења нема идентитета, а без идентитета нема одговорности. Није случајно што су кроз историју најпре гореле књиге - напад на библиотеку увек је напад на могућност да се свет мисли другачије него што налаже сила тренутка.

Ако желимо друштво које мисли, а не само реагује, које памти, а не заборавља, које бира слободу уместо комфора онда морамо бирати библиотеке. Бирати њихово очување, осавремењавање и њихов стални, квалитетни раст, јер истина која се неумољиво понавља кроз историју духа гласи: без библиотека нема памћења, без памћења нема мишљења, а без мишљења нема слободне будућности већ само кретања без смисла. Будућност духа не долази она се чува. Ако библиотеке нестану, не нестаје само књига, нестаје могућност спорог мишљења, а са њом и слобода која није пука опција, већ онтолошки ризик.

Застанимо и запитајмо се какво друштво градимо ако пристајемо на тишину празних полица, на фондове који се не обнављају, на културу сведену на минимум одржавања. Данас се од нас тражи да говоримо језиком бројева, и ми то чинимо. Али дозволите ми да вас питам: може ли се слобода измерити? Може ли се памћење свести на табелу? Може ли се будућност мислити без књига које је хране? Kарл Јасперс нас је опомињао да „будућност човечанства зависи од тога да ли ће мишљење остати слободно“.
Библиотеке су места на којима се та слобода свакодневно брани — тихо, али постојано, без буке, али са дубоким последицама.

Бирати библиотеку значи бирати трајање. Бирати фонд који расте значи бирати конфликт са временом. У том избору не постоји неутралност - или се памћење одржава као простор мишљења, или се мишљење распршује у след тренутака без сведока. Ако се памћење прогласи теретом, будућност постаје понављање без разумевања. Заједница која не бира своје књиге, дозвољава да јој мисао буде изабрана. Не питајте за кога су библиотеке, оне нису за „публику“, оне су за полис, за заједницу која жели да остане заједница, а не скуп гласова без трајања.

Слушајте опомену: тамо где се библиотеке своде на минимум одржавања, култура постаје украс, а знање оруђе, тамо где се у књиге не улаже, улаже се у заборав. А заборав је увек јефтин, и увек скуп.
Зато бирајте пажљиво.

Народни музеј у Шапцу:в.д директора Ђорђе Скробић
У Народном музеју у Шапцу у 2025. години реализоване су три ауторске изложбе. Једна од њих је историјска аутора историчара Бранислава Станковића под називом „Други светски рат у Шапцу и Шабачком крају“, друга реализована за Дан града Шапца ауторке историчарке уметности Татјане Марковић под називом „Шабачке уметнице XIX и XX век“ и трећа изложба етнолога Александре Јовановић „Поздрави и успомене са годишњих одмора у Југославији из друге половине XX века“. Имали смо и једна гостујућу изложбу из археологије „Римске виле из Municipiuma Malvesiatiuma“ са локалитета Скелани у Босни коју нам је представила археолог Гордана Ковић која је одржала и пар радионица за децу на тему археологије. Она тренутно ради на значајном ископавању на терену на потезу „Јанић“ у Дреновцу где су откривени налази између X и XI века, а који ће накнадном стручном анализом нам потврдити тачан период из ког потичу. Организована је и традиционална изложба ученика Школе примењених уметности из Шапца где су урчене награде за најбоље ученике из области уметничког рада.

Фото: "Глас Подриња"

Одржана је и самостална изложба сликара Милоја Лукића поводом 50 година уметничког рада овог сликара из Шапца. Такође у децембру је отворена и годишња изложба Удружења ликовних стваралаца Шапца где је изложен знатан број радова сликара са ових простора. Организован је и 68. октобарски салон, један од најстаријих у земљи, на који је ове године пристигао велики број радова, како из земље, тако и из иностранстава. Стручни жири за ову ликовну смотру одабрао је дела, а представљено је 56 радова. Додељене су и награде за најбоље ауторе. Наредну годину, 2026. настављамо са богатим садржајима из сваке области, и трудћем се да представимо публици што већи број изложби, како ауторских, тако и гостујућих. Наравно, здаравајући стандардне програме који су из године у годину у нашем Музеју заступљени и који привлаче све више посетилаца, јер како се квалитет повећава, тако и публика очекује да понудимо најбоље у датом моменту. Увек се трудимо да суграђанима и посетицоима представимо квалитетне садржаје, те верујемо да ће у 2026. бити добрих изложби и надамо се већем броју посетилаца за годипње програме, али и за сталну поставку Народног музеја у Шапцу. Она је увек отворена за све азинтересоване суграђане, али посетиоце града. Овим путем свима честитамо предстојеће новогодишње и божићне празнике.

Дом културе Прњавор:директор Марио Максимовић
Година 2025. била је изузетно значајна и успешна за Дом културе „Прњавор“. Кроз богат, разноврстан и квалитетан програм, потврдили смо улогу установе као важног носиоца културног живота у локалној заједници, али и као препознатљивог учесника на регионалној и националној културној сцени.

Фото: "Глас Подриња"

Посебно бих издвојио рад Аматерског позоришта „Прњавор“ и нову представу „Живот из почетка“, која је током године остварила запажене резултате на различитим фестивалима широм земље. Представа је до сада освојила награду за најбољу представу по оцени стручног жирија, као и награде за најбољу глумицу фестивала, што представља изузетно признање за цео ансамбл и потврду озбиљног и преданог рада. Велики значај имао је и позоришни фестивал „Дани позоришта у Прњавору“, на којем је приказано седам представа, уз знатно већу посећеност публике у односу на претходне године.

Током 2025. године остварене су и нове сарадње са позориштима из Великог Градишта и Аранђеловца, као и са Театром „Лево“ из Београда, чиме су створени темељи за будућа гостовања, размену програма и заједничке пројекте.

Фолклорна делатност Дома културе такође је обележила ову годину. Први фолклорни ансамбл успешно је наступио на два међународна фолклорна фестивала у Француској, као и на међународном фестивалу у Дервенти, представљајући нашу средину на достојан начин. Посебно смо поносни на дечији фолклорни ансамбл, који је на 22. Сабору дечијих ансамбала Србије „Мали златни опанак“ у Ваљеву освојио престижно признање – „Бронзани опанак“.

У сарадњи са Културно-образовним центром Богатић, Дом културе „Прњавор“ је другу годину заредом реализовао Међународни фестивал фолклора у Прњавору, чиме је потврђен континуитет успешне сарадње и значај ове манифестације за међународну културну размену. На фестивалу су ове године у Прњавору гостовали ансамбли из Француске и Северног Кипра.

Поред тога, по први пут ове године реализован је и филмски фестивал „Слободна зона“, у оквиру којег је публици приказано шест бесплатних пројекција, чиме смо нашој публици приближили савремени филмски програм.

Иако смо установа која делује у сеоској средини, трудимо се да нашој публици приближимо разноврсне културне садржаје и реализујемо програме који по квалитету и значају могу да стану раме уз раме са онима у већим срединама. Управо кроз међународне фестивале, позоришне представе, фолклорне програме, филмске пројекције и изложбе, настојимо да култура буде доступна свима и да Прњавор буде препознат као место сусрета уметности и традиције.

Током године успешно је реализована и манифестација „Михољски сусрети села у Мачви“, по пети пут, која има посебан значај за очување традиције, културног идентитета и сеоског стваралаштва. У области ликовне уметности одржана је 24. Ликовна колонија „Дрина“, која је окупила нове уметнике и додатно обогатила програм наше установе.

Посебно бих издвојио и сарадњу фолклорних ансамбала из Крагујевца, Добоја, Крчедина и Прњавора, у оквиру које је реализован први концерт под називом „Сабор пријатељства“, одржан у Крчедину, док је наставак овог пројекта планиран у Прњавору у фебруару 2026. године.

Година 2026. биће посебно значајна за нашу установу, јер ћемо обележити 25 година постојања и рада Дома културе „Прњавор“, као и реализовати пето издање позоришног фестивала. У плану су рад на новим позоришним представама, припрема нових кореографија за први фолклорни ансамбл, као и даље јачање сарадње на локалном, регионалном и међународном нивоу.

Захваљујем се публици, уметницима, сарадницима и свим институцијама које су током године подржавале рад Дома културе. Верујем да ћемо и у наредном периоду наставити да заједно градимо установу која је место сусрета, стваралаштва и поноса наше заједнице.