Стање смирења, захвалности и свечаног страхопоштовањa
О теолошком смислу Бадњег дана, месту породице и литургије, рођењу Христовом у православној традицији, за Глас Подриња говори протонамесник Никола Милошевић, сабрат Саборног храма Светих апостола Петра и Павла у Шапцу
Који је теолошки и духовни значај Бадњег дана у православној традицији? - Бадњи дан је последњи дан Божићног поста и дан пред Рођење Христово. Најава и расположење због наступајућег празника се у богослужбеним химнама огледа већ и у припремним седмицама посвећеним старозаветним Праоцима и Оцима који су гајили наду у Бога да ће им послати утеху и спасење и веровали су у долазак Месије тј. Христа Божијег. Јеврејска реч „Месија“ на грчки језик се преводи као Христос, а на српском бисмо рекли Изабраник или Помазаник, Царска Личност. Молитвено расположење расте код верујућих како улазимо у навечерје празника и постајемо свесни, да нам је спасење близу, да нас Господ није после пада оставио сироте и у ропству смрти и ђавола, него да је сачинио план спасења, Домострој или Икономију, одређену агенду да пошаље другог Адама који ће све да поправи, искупи и спасе. Зато је наше примерено стање тог дана, стање смирења, захвалности и свечаног страхопоштовања, односно будности. Не заборавимо да богослужбени дан почиње са вечери пред празник, тако и разликујемо Бадњи дан од Бадње вечери, јер већ на вечерњем богослужењу ми улазимо у празник, појемо ,,Рождество Твоје“ и ,,мирбожимо се“. Зашто се онда и те вечери пости? Празник је почео, али своју пуноћу и врхунац остварује тек на светој Литургији, када се сви причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, чије рођење славимо.
Фото: Canva
Које обичаје Црква препоручује, а који се сматрају одступањем од хришћанског смисла празновања Бадњег дана? - Православни обичаји би требало да представљају животворну манифестацију једног православног народа, онако како тај народ тумачи своју веру, дајући јој елементе свог националног етоса и фолклора, не мењајући њену суштину, него је обогаћујући. Главна порука у обичајима везаним за Бадњи дан која треба да манифестује наш народ је та да смо некада живели пагански, без познавања истинског Бога, тражећи га у природи и творевини. За наше претке храст је било посебно поштовано дрво, симбол стабилности и снаге, скоро и обожавања. То је део наше националне историје и предања који нико не треба да негира, али не значи да треба да следи. Спаљујући храстово дрво уочи Рођења Христовог, ми симболички исповедамо да смо упознали јединог истинског Бога и да смо спремни да га примимо у свет, да је прошло време нашег живота у мраку паганизма, да су стари ,,богови“ срушени и спаљени. То нам потврђују и мудраци који долазе са Истока да се поклоне Богомладенцу. Они долазе из других култура које су неговале идолопоклонство, али сада следе Бога једнога, прате пут његове звезде, и поклањају му се, односно прихватају га као Спаситеља.
Фото: "Глас Подриња"
Која је улога породичног окупљања и породичне молитве на Бадње вече? - Ми смо породица не само у нашем дому, него и у цркви, где смо сви браћа и сестре у Христу. Ми из храма, Светим Причешћем, доносимо Господа у наш дом и освећујемо га. Тако би и нашој молитви у кући на Бадње вече требало да претходи молитва у храму, присуство вечерњем богослужењу. Тако радосну вест да се Христос рађа, из храма преносимо у наш дом и наша молитва у кругу породице потврђује да је и у наш дом Христос добродошао, да је позван да се и у њему роди, да је и наш дом понуђен да буде Витлејемска пећина. Зато ми наше домове и уподобимо томе, уносећи сламу, јаслице, и друге елементе празника. Обичај ,,пијукања“ тако добија пун смисао, јер деца тражећи по слами разне дарове, откривају да поред свих радости које се у даровима налазе, највећи дар који се у слами крије је Богодете, Бог који је постао један од нас, који се у слами, у јаслама, тајанствено рађа.
Фото: Canva
Како Божић открива Божју љубав према човеку и шта је порука празника? - Љубав Божију према човеку речима је најбоље записао Свети Јован Богослов, Апостол љубави, како га зовемо: ,,Јер Бог тако заволе свет да је и Сина свога Једнороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни“. После Адамовог пада и прогнања из раја, на људском роду се пројавила смрт као његово природно стање, јер све што је створено из небића, тежи да се врати у небиће, односно смрт. Љубав Божија је спречавала човека у рају да умре, чувала га од смрти и понудила му вечни живот. Своју вољу, да живи вечно са Богом, човек је требао да изрази кроз послушност, али је изабрао управо супротно. Данас се послушност другачије разумева. Она се поистовећује са потчињеношћу или чак уцењеним ропством. Бити послушан данас значи бити потчињен и омаловажен.
Фото: "Глас Подриња"
Зато су нажалост и многи мислиоци кроз историју Бога доживели као тиранина. То је тако далеко од хришћанског разумевања послушности на којој све почива и која је гарант да смо на путу спасења. Зато је и било потребно да нас Бог научи шта је послушност, па макар и он окусио страдање и смрт. Слањем Сина свога на земљу, Бог шаље послушника, али не потчињенога, јер син је раван оцу, Бог истинити од Бога истинитог. И син не губи ништа од свога достојанства, него из љубави слуша оца, и из исте љубави попут очеве, страда за људски род, искупљујући грех света. И не само то, него на крају љубав очева, благодаћу Духа Светога подиже Сина из мртвих, дарујући свету Васкрсење. Иста та љубав Очева и иста благодат Светога Духа, довела је Сина на свет, рођењем од Приснодјеве Марије.
Које су најважније поруке свете Литургије на Божић које би верници требало да понесу из храмова у своје домове? - Божић је Тајна цркве на исти начин како је Тајна и света Литургија. Божић нам помаже да разумемо смисао свете Литургије, као што нам света Литургија помаже да разумемо начин Оваплоћења (сједињење са телом) Бога Логоса. И у једном и у другом порука је иста – Бог је постао тело. Тело Христово је спасло људски род својим Рођењем, Страдањем и Васкрсењем. Тело Христово се даје човеку као храна на светој Литургији, опет ради спасења, јер спасења и вечног живота нема без Христа, Христа који је Богочовек, савршена, вечна и нераскидива заједница Бога и човека. Ту заједницу човек може остварити само на светој Литургији, односно у цркви и када човек то разуме, разумеће не само најважнију поруку Божића, него и најважнију и најкориснију поруку свога живота и свога спасења – наводи протонамесник Никола Милошевић.
Фото: "Глас Подриња"
