Фото: Глас Подриња
БИСЕР ПРАВОСЛАВЉА И ДРАГУЉ ОПШТИНЕ ВЛАДИМИРЦИ, МАНАСТИР КАОНА У ПРЕДАЊИМА СА КОЛЕНА НА КОЛЕНО
Лековита студен вода са чесме Источник
Прича потекла у четнаестом веку у манастиру Каона је нарастала од беседа монаха до предања у народу из лета у лето. Од легенде о сестри Милоша Обилића која је пратила брата са сестрама у бој на Косову па препознави простор за храм прозбори, лепог ли коња само да је седло на њему...
Тако никоше темељи Каоне бележећи векове и узрастајући у Господу до оца Теофила и монаха млађаних потоњег владике Милутина и Архимандрита Арсенија стварајући неописив рај на земљи у чији мозаик и сада Архимандрит Филимон и братија додају каменчиће вековног живљења.
Опет за манастире се везују у народу ткане приче о излечењу уз мошти светитеља али она о чесми Источник подно храма Светог Архангела Михаила и дан данас се може чути од даровитих приповедача. Незнана девојка по предању из удаљеног села оста млада без очињег вида. Уз помоћ брата стиже лицем на Аранђеловдан у светињу и после Литургије се уми три пута студен водом са чесме Источник. На трен јој се учинило да је назирала брата али потом опет утону у таму. Исте ноћи усни санак да ће после посећивања светињи наредног Аранђеловдана прогледати. Ни врела лета ни огромни снегови нису је омели да вођена и ношена од брата који је волео као очи своје посечује манастир Каону и умива се на чесми Источник. И како сан рече лицем на Аранђеловдан као у сну речено прогледала је прво видевши брата рођеног.
Срећи не беше краја а прича се временом затурила да је старина без очињег вида не исприча вековима касније. Тако збори предање а оном ко не верује нека се умије на чесми Источник и покуша замислити незнану девојку. Ако и тада не поверује онда се више и немора враћати. За сада се не зна да је неко могао одолети и манастиру Каона и чесми Источник...
„Корени и будућност - културна баштина Владимираца“: Пројекат остварен уз подршку општине Владимирци. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.
Тако никоше темељи Каоне бележећи векове и узрастајући у Господу до оца Теофила и монаха млађаних потоњег владике Милутина и Архимандрита Арсенија стварајући неописив рај на земљи у чији мозаик и сада Архимандрит Филимон и братија додају каменчиће вековног живљења.
Опет за манастире се везују у народу ткане приче о излечењу уз мошти светитеља али она о чесми Источник подно храма Светог Архангела Михаила и дан данас се може чути од даровитих приповедача. Незнана девојка по предању из удаљеног села оста млада без очињег вида. Уз помоћ брата стиже лицем на Аранђеловдан у светињу и после Литургије се уми три пута студен водом са чесме Источник. На трен јој се учинило да је назирала брата али потом опет утону у таму. Исте ноћи усни санак да ће после посећивања светињи наредног Аранђеловдана прогледати. Ни врела лета ни огромни снегови нису је омели да вођена и ношена од брата који је волео као очи своје посечује манастир Каону и умива се на чесми Источник. И како сан рече лицем на Аранђеловдан као у сну речено прогледала је прво видевши брата рођеног.
Срећи не беше краја а прича се временом затурила да је старина без очињег вида не исприча вековима касније. Тако збори предање а оном ко не верује нека се умије на чесми Источник и покуша замислити незнану девојку. Ако и тада не поверује онда се више и немора враћати. За сада се не зна да је неко могао одолети и манастиру Каона и чесми Источник...
Среја Косанић
Најновији број
5. фебруар 2026.
