Таленат који је прерастао године

Огњен већ има музичку биографију каквом би могли да се похвале и знатно старији музичари. Бубњеви су, каже, његов први и једини избор – инструмент који га је освојио још у најранијем детињству. Први пут је палице узео у руке са свега годину и по дана.

Потиче из музичке породице у којој се свирање подразумева. Отац је бубњар, ујак такође, док су хармоника и други инструменти присутни код више чланова породице. Управо је породично окружење имало пресудан утицај на његово интересовање за музику. Већ са годину и по дана показао је занимање за свирање а снимци из тог периода сведоче о необичној сигурности и осећају за ритам које је показивао као дете. Први комплет бубњева добио је као поклон за Нову годину и рођендан који Огњен слави 5. јануара.

– Већ тада је било јасно да Огњен има изузетну координацију и природан осећај за ритам. Са годину и по дана сео је за бубњеве и одмах почео да свира, десна–лева, без икаквог устручавања – присећа се Огњенов отац Зоран и сам бубњар у бенду.

Фото: "Глас Подриња"

- Искрено нисам имао жељу да следи моје стопе музичара јер није то тако лак посао како можда изгледа, али кад сам препознао у њему таленат и љубав према музици и инструменту, нисам имао избора већ да га подржим – додаје.

Прве озбиљније музичке кораке Огњен је направио са четири године, када је почео да ради са Димитријем Дишом, који му је показао основе технике, правилно држање палица и прве ритмичке обрасце. У музичку школу уписао се већ у другом разреду основне школе и то у Сремској Митровици, што је значило вишегодишње путовање из Шапца неколико пута недељно. Четири године отац и син су путовали у Митровицу на часове солфеђа и инструмента, комбинујући редовну школу, музичко образовање и вежбање код куће. Данас Огњен наставу похађа у петом разреду Музичке школе у Шапцу, на Одсеку за удараљке, у класи професора Томислава Мијата.

Лакше је свирати концерте, то је оно где видим себе, а ресторани, клубови, то може али само понекад, за душу. Желим да се школујем, да учим што више и да једног дана будем професионални музичар

– Бубњеви су мој изабрани инструмент и никад нисам имао жељу да свирам нешто друго. Видео сам да ми то добро иде и ништа ми није било тешко. Путовања су била некад напорна, али сам знао да то радимо са разлогом и да ће се сав тај труд једног дана исплатити. Никада нисам посумњао у свој избор. Планирам да после основне упишем средњу музичку школу, а онда и Музичку академију. Сад је лакше пошто је отворен смер ударљки у Шапцу, свирам и у школском оркестру - каже Огњен.

Посебан корак у његовом досадашњем музичком развоју представља недавни улазак у оркестар Kултурно-уметничког друштва „Абрашевић“. Kао најмлађи члан оркестра, добио је прилику да наступи на великој сцени и замени искуснијег бубњара који је био спречен због болести.

– Било је захтевно, али сам знао да морам да дам максимум. Први пут сам свирао тако сложене ритмове у оркестру, али сам успео да се уклопим и концерт је прошао одлично. За велики годишњи концерт и годишњицу „Абрашевића“ спремао сам се око месец и по дана, учећи ритмове и прилагођавајући се свирању у оркестру, што је за бубњара посебан изазов. Наступ на великој сцени је једно од најважнијих искустава до сада. Задовољан сам како сам се уклопио и како сам за кратко време савладао све што се од мене тражило. То ми је дало додатни мотив да наставим даље – истиче млади бубњар.

Фото: "Глас Подриња"

Свирање у културно-уметничком друштву, каже његов отац, има посебну вредност јер бубњара учи прецизности, дисциплини и раду у колективу, без комплетног бубњарског сета, често само на добошу или основним удараљкама.

- Бити члан Културно уметничког друштва је дивна ствар, говорим из сопственог искуства као некадашњи члан. То дружење, путовања, турнеје, доживљаји су који се не заборављају и који не могу да се плате – истиче Зоран.

Бубњеви су мој изабрани инструмент и никад нисам имао жељу да свирам нешто друго. Видео сам да ми то добро иде и ништа ми није било тешко

Осим народне музике, Огњен се интересује и за класичну музику и џез, јер му, како каже, омогућавају да развија различите технике свирања и музичко размишљање. У слободно време слуша бројне домаће и стране бубњаре, а посебно су му значајни сусрети са познатим музичарима који су га, упркос његовим годинама, прихватили као равноправног колегу и дали му прилику да седне за бубњеве и на тонским пробама.

Огњен је са оцем и ујаком неколико пута свирао на наступима бенда, лако се снашао и у тој улози али истиче, радије би да каријеру оствари као члан оркестра, у „озбиљнијим“ нотама.

- Лакше је свирати концерте, то је оно где видим себе, а ресторани, клубови, то може али само понекад, за душу. Желим да се школујем, да учим што више и да једног дана будем професионални музичар – каже Огњен.

Први пут је палице узео у руке са свега годину и по дана. Потиче из музичке породице у којој се свирање подразумева

Иако је музика у центру његовог живота, Огњен проналази време и за дружење са вршњацима и повремену рекреацију. У слободно време највише воли да вежба заједно са своја два брата од стрица који су такође успешни ученици Музичке школе. Павлови планови за будућност су јасни – након завршетка основне школе жели да упише средњу музичку школу, а потом и музичку академију.

Са јасним циљевима, снажном породичном подршком оца, мајке и сестре и озбиљним радом који надилази његове године, Огњен Чолић већ данас показује да пред њим стоји музички пут који ће се тек развијати, али који је већ сада вредан пажње.