Пламен вечности у граду

Тачно, у 09:50, 5. фебруара 1984. године (број пред вама излази тачно 42 године касније) Миле Исаковић је, на шабачком мосту, преузео олимпијску бакљу од младих Срема и вредно олимпијско знамење је стигло у Шабац на свом путу ка Сарајеву, граду домаћину четрнаестих Зимских олимпијских игара, 1984. године.

Исаковић је бакљу трчећим кораком однео до спортске дворане „Зорка“, где је, испред улаза преузима Петар Фајфрић. Уласком бакље у дворану, почиње свечани програм тим поводом. Поздравни говор држи Зорица Ивановић, председница Општинске конференције Социјалистичког савеза, а потом пригодан програм изводи ансамбл КУД Абрашевић.

По изласку из дворане, Бакља наставља пут ка Лозници. Најпре је преузима Велимир Алексић, а потом је у рукама најуспешнијих радника, најбољих спортиста Сеоских игара и школских такмичења. Носе је: Драгица Поповић, Светлана Поповић, Александра Савић, Мирко Башић, Дража Макевић, Мира Качаревић, Наташа Дрмоњић, Зоран Павловић и Маринко Ботић. Поворка с пламеном мира пролази кроз улице: Поп Лукину, Карађорђеву, Марашала Тита (данас Господар Јевремову), Небојше Јерковића (данас Мачванска) и Војводе Путника. Дуж целе трасе, Бакљу и носаче поздрављале су хиљаде Шапчанки и Шапчана. Од Шапчана олимпијски симбол преузимају млади Лознице, на тамошњи трг је доноси Миле Милановић, а одатле прелази, у Зворнику, на територију ондашње СР Босне и Херцеговине.

Пети фебруар те зиме проглашен је и Даном спорта у Шапцу, а осим програма у хали „Зорка“, ондашњи Дом омладине (данас Културни центар) организовао је Диско журуку.