Највише ме инспирише љубав према мелодији

За себе каже да је самоуки музичар, а већ са првим додиром жица гитаре потврђује и несумњив таленат. Посвећен градиву које упија у школској клупи, ван „куће старе“ ужива стварајући мелодије.

Гимназијалац Виктор Петковић победник је овогодишње „Шеге“- вечери која већ деценију окупља ђаке и пружа им прилику да на сцени, под светлима позорнице и пред публиком, покажу за шта су надарени- најчешће музику, глуму или плес. Жири је освојио ауторском нумером, а амбиције му сежу много даље- до соло албума.

Фото: Приватна архива

Пут ка музици
-Одувек сам хтео да будем рок звезда, да наступам на сцени и створим нешто своје. Свирам од десете- једанаесте године. Пишем, компонујем. Слушам много музике, с годинама сам и мењао жанрове и музички укус, трагао за оним што ми се допада и у односу на то ми је долазила инспирација. Некад волим чак и да узмем песму која уопште није у метал фазону и од ње да направим нешто сасвим друго.
На овогодишњој „Шеги“ извео сам песму у којој има елемената Мокрањчеве Прве руковети. То је веома занимљив спој- прича Виктор.

Љубав према музици родила се спонтано. Био је то прави сусрет у правом тренутку. Увукла га је у свој свет и он њу у свој и у том судару родила се љубав- лична, а универзална и свеприсутна.

-Нико у породици се не бави музиком, нити сам ја стицао формално музичко образовање. Родитељи су ме једном приликом одвели код човека који има много музичке опреме. Он ми је пре седам- осам година продао прву гитару и појачало и тако је све почело- сећа се.

Омиљени бендови су му Металика, Гоџира, Мешуга и Рамштајн. У јавним наступима ужива, трема не постоји, а искуства му свакако не мањка. Пре него што је засвирао соло, имао је свој бенд.

-Звали смо се Корвус. Имали смо седам наступа, а један од највећих био је на Ускршњем рок маратону са бендом Goatmare. Касније су се другари одселили и почели да се баве другим стварима, а ја сам остао у музици. Лакше ми је да наступам пред другарима у школи него на некој другој сцени, јер наступам са својом матрицом. Никад нисам био стидљив, тако да ми јавни наступ не представља велики проблем- додаје он.

Фото: Приватна архива

Процес стварања
Много вежбе и рада потребно је да би настала једна песма. Нумеру са којом је наступио на „Шеги“ радио је у свом малом студију који је направио у соби чак шест месеци.

-Чини ми се да још увек нисам завршио финални звук. Највише ме инспирише љубав према мелодији, јер у њој видим дубоку емоцију. Мени нису потребне речи да бих осетио емоцију и катарзу. То је нешто што волим и негујем. Рецимо, прва песма коју сам одсвирао почиње акустичном гитаром. Њу сам веома брзо смислио и урадио- целу песму завршио сам за три- четири сата. Одувек сам хтео да будем рок звезда, да наступам на сцени и створим нешто своје. Свирам од десете- једанаесте године. Пишем, компонујем. Слушам много музике, с годинама сам и мењао жанрове и музички укус, трагао за оним што ми се допада и у односу на то ми је долазила инспирацијата. Другу песму сам радио шест месеци. Није ми увек потребна тишина да бих стварао. Некад, за време часа, у учионици или у току шетње, смислим мелодију, па дођем кући. Ако се сетим, одсвирам је, снимим на телефон и онда убацујем ефекте и дорађујем- појашњава Виктор.

Одувек сам хтео да будем рок звезда, да наступам на сцени и створим нешто своје. Свирам од десете- једанаесте године. Пишем, компонујем. Слушам много музике, с годинама сам и мењао жанрове и музички укус, трагао за оним што ми се допада и у односу на то ми је долазила инспирација

Процес стварања нема почетак и крај, јер музика је свуда. Налази је у тренутку тишине, у стимулансима из амбијента који га окружује. Она је у ритму живота који се стално дешава и никад није статичан. Зато најбоље идеје не настају из мирноће, него из немира активног кретања људи, појава и догађаја. Сваки тон нађе своје место у хармонији акорда.

-Има мелодија које сам смишљао у осмом разреду, а искористио сам их тек недавно. Све је употребљиво, само је потребан тренутак да се уклопи и постане музика какву сам замислио- прича.

Албум следи
„Шега“ је за њега посебна- отворила му је пут сцене, учврстила самопоуздање и показала да може, јер најтеже је доказати се пред својима.

-Мени је „Шега“ важна првенствено зато што је много занимљива. Фино је дружење, професорка Ана Јеликић је дивна. Откривам своје таленте и имам прилику да се креативно изразим. Сваке године сам учествовао, радио музику, свирао гитару. Прве године сам наступио са својом песмом коју ћу ставити на предстојећи албум. Још је нисам снимио, али планирам да то учиним. Изводио сам кавере и ауторске песме. Сваки аплауз прија, али ови у гимназији су посебно драги- истиче он.

Фото: Приватна архива

Опремио је свој студио и у њему постепено настаје соло албум.

-Неће бити потпуно соло, јер ће последња песма укључивати много гостију. Нећу даље да откривам. За сада имам две песме. Још нисам сигуран како ћу назвати албум, али имам готову концепцију и јасну идеју колико песама желим да буде на њему- наводи.

У собу је унео појачала која је, како каже, добио стицајем срећних околности, сталке, микрофоне и аудио- интерфејс.

-Имам своја појачала, шест гитара и сву неопходну опрему. Све је спремно да остварим свој сан- наглашава.

По завршетку Шабачке гимназије планира да упише електронику, али ће музика и у будућности остати део његовог живота.

-Музиком ћу се бавити цео живот. Ако не гитаром, онда певањем или обрнуто. Неописив је осећај кад устанем ујутру и прво што видим је велико појачало. То ни са чим не може да се мери- закључује Виктор.