БАШТА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ШАБАЦ
ПОВРАТАК КОРЕНИМА
Ново издање двокњиге „Потомци Немањића у српском роду (по мушкој и женској линији)“ Божидара Кљајевића представљено прошлог петка, 28. септембра. О делу које нас враћа сопственом пореклу говорили Предраг Јовановић у име издавача „Ризнице српске духовности“, песници Добрица Ерић и Милорад Николић Мија, Жељко Чуровић, књижевник и гуслар. Нађа Ристић, члан НДА „Весело мајмунче“ казивала епску поезију. Програм водио глумац Љубиша Баровић. У име Његовог преосвештенства епископа шабачког Лаврентија окупљ&
Већина нас се током живота бар једном запитала ко смо, одакле смо. Наша сећања су краткотрајна. Мало је оних сретника који захваљујући својим прецима имају сачувано породично стабло. Истина је да заборављамо или покушавамо да заборавимо под утицајем средине која нас окружује да смо потомци оних који су нам у аманет оставили српско име, државу и сопствени индентитет.
Мало је и оних, попут Божидара Кљајевића, наставника историје и географије у пензији, који већ преко тридесет осам година неуморно истражује и бележи порекло српских породица. Трагом објављених радова академика Јована Цвијића и његових следбеника у историји истраживао је забрањене и заборављене теме.
- Пре пуних тридесет осам година, када сам приводио крају студије историје и географије, вероватно неком Господњом одлуком, прихватио сам сам од себе да се бавим старом српском историјом која је у то време била забрањена, као и пореклом српских породица. Тамо где сам завршио у моме родном Никшићу блиска ми је била стара Херцеговина која представља раскрсницу сеоба и свих српских величина па ми некако и није било тешко да кренем стопама Јована Цвијића одакле је и он почео. Тада сам се заклео сам себи пред Богом да никада нећу написати ниједну најмању ситницу која није проверена и негде објављена и записана ““ рекао је аутор.
Мало је и оних, попут Божидара Кљајевића, наставника историје и географије у пензији, који већ преко тридесет осам година неуморно истражује и бележи порекло српских породица. Трагом објављених радова академика Јована Цвијића и његових следбеника у историји истраживао је забрањене и заборављене теме.
- Пре пуних тридесет осам година, када сам приводио крају студије историје и географије, вероватно неком Господњом одлуком, прихватио сам сам од себе да се бавим старом српском историјом која је у то време била забрањена, као и пореклом српских породица. Тамо где сам завршио у моме родном Никшићу блиска ми је била стара Херцеговина која представља раскрсницу сеоба и свих српских величина па ми некако и није било тешко да кренем стопама Јована Цвијића одакле је и он почео. Тада сам се заклео сам себи пред Богом да никада нећу написати ниједну најмању ситницу која није проверена и негде објављена и записана ““ рекао је аутор.
Најновији број
18. април 2024.
