МАНАСТИРУ ХИЛАНДАР НА СВЕТОЈ ГОРИ У ГРЧКОЈ
ХОДОЧАСНО ПОКЛОЊЕЊЕ НАЈВЕЋОЈ СРПСКОЈ СВЕТИЊИ
Настављајући традицију да првог викенда месеца септембра организује ходочасно поклоњење манастиру Хиландару, наше, шабачко удружење Друштво пријатеља Хиландара се и ове године, на празник Успенија Пресвете Богородице ““ Велику Госпојину (28.08) отиснуло на 900 км дуг пут, кроз три државе, преко три границе, па све до монашке републике - Свете Горе Атонске.
Пут неба Свете Горе и Свете Српске Царске Лавре је кренуло двадесет подвижника Друштва пријатеља Хиландара, већина искусних ходочасника, вечно заљубљених и „заробљених“ овим Светим местом, а међу њима и најмлађи, они који су први пут видели манастир Хиландар.
Ходочасни пут до Хиландара нас је неизоставно, увек водио преко Солуна и места Зејтинлик где се налази Српско војничко гробље. Чувар Српског војничког гробља и Светих српских хумки чика Ђорђе Михаиловић нас је дочекао (29.08) у 9.15 х (по грчком времену) , одржао час историје, рецитовао стихове Војислава Илића (Млађег) уклесане на плочи изнад костурнице, а затим провео кроз капелу и костурницу војничког гробља.
Поред Хиландара и острва Видо, Зејтинлик је треће највеће Свето место Срба ван Србије. Високи кипариси који окружују Српско војничко гробље поклон су манастира Хиландара. Поклањамо се хумкама и сенима српских јунака. Неколико хиљада крстова, српска имена и места која су нам позната - Шабац, П. Причиновић, Метлић, Прњавор, Клење, Свилеува, Корман... Фотографишемо се за успомену и настављамо пут ка Јерисосу.
По добијању диамонитириона, трећег дана ходочасног излета (30. 08.) мушки ходочасници су се укрцали на брод-трајект Свети Пантелејмон који нас је довезао до Хиландарске арсане Јованице, где су нас наши монаси преузели и допратили до манастира. У Хиландару смо провели дан и ноћ.
Сусрет са Хиландаром увек нужно буди историјско размишљање, свест и поштовање према прецима. Непосредан доживљај се не може описати, јер на сваком кораку и сваком камену је исписана историја , осам стотина година дуга историја српских владара и државе, српске цркве, народа, православне вере...
На месту извора српског православља, све је импресивно и тако изузетно, непознато и непоновљиво, а осећај узнесености нас прати све време боравка на Светој Гори.
Од вечерњег и јутарњег молитвеног тиховања пред иконом Богородице Тројеручице, литургије и светог причешћа поред одра Светог Симеона Мироточивог, шетње до Цркве Светог Василија и Крста Цара Душана, пењања до врха Пирга Светог Саве и Пирга краља Милутина, до посете библиотеци и костурници, вечере и доручка у Милутиновој трпезарији, гашења жеђи на Савином бунару, молитве у Лазаревој припрати, слушања легенди испред чудотворне лозе Светог Симеона...
Пут неба Свете Горе и Свете Српске Царске Лавре је кренуло двадесет подвижника Друштва пријатеља Хиландара, већина искусних ходочасника, вечно заљубљених и „заробљених“ овим Светим местом, а међу њима и најмлађи, они који су први пут видели манастир Хиландар.
Ходочасни пут до Хиландара нас је неизоставно, увек водио преко Солуна и места Зејтинлик где се налази Српско војничко гробље. Чувар Српског војничког гробља и Светих српских хумки чика Ђорђе Михаиловић нас је дочекао (29.08) у 9.15 х (по грчком времену) , одржао час историје, рецитовао стихове Војислава Илића (Млађег) уклесане на плочи изнад костурнице, а затим провео кроз капелу и костурницу војничког гробља.
Поред Хиландара и острва Видо, Зејтинлик је треће највеће Свето место Срба ван Србије. Високи кипариси који окружују Српско војничко гробље поклон су манастира Хиландара. Поклањамо се хумкама и сенима српских јунака. Неколико хиљада крстова, српска имена и места која су нам позната - Шабац, П. Причиновић, Метлић, Прњавор, Клење, Свилеува, Корман... Фотографишемо се за успомену и настављамо пут ка Јерисосу.
По добијању диамонитириона, трећег дана ходочасног излета (30. 08.) мушки ходочасници су се укрцали на брод-трајект Свети Пантелејмон који нас је довезао до Хиландарске арсане Јованице, где су нас наши монаси преузели и допратили до манастира. У Хиландару смо провели дан и ноћ.
Сусрет са Хиландаром увек нужно буди историјско размишљање, свест и поштовање према прецима. Непосредан доживљај се не може описати, јер на сваком кораку и сваком камену је исписана историја , осам стотина година дуга историја српских владара и државе, српске цркве, народа, православне вере...
На месту извора српског православља, све је импресивно и тако изузетно, непознато и непоновљиво, а осећај узнесености нас прати све време боравка на Светој Гори.
Од вечерњег и јутарњег молитвеног тиховања пред иконом Богородице Тројеручице, литургије и светог причешћа поред одра Светог Симеона Мироточивог, шетње до Цркве Светог Василија и Крста Цара Душана, пењања до врха Пирга Светог Саве и Пирга краља Милутина, до посете библиотеци и костурници, вечере и доручка у Милутиновој трпезарији, гашења жеђи на Савином бунару, молитве у Лазаревој припрати, слушања легенди испред чудотворне лозе Светог Симеона...
Најновији број
18. април 2024.
