Иако мото сезона још није званично почела, на путевима у околини Шапца већ су забележене две трагедије. Двадесетпетогодишњи мотоциклиста погинуо је у Свилеуви, на путу ка Коцељеви, у судару са камионом погинуо је, док је у Крнулама, на путу ка Владимирцима живот изгубио педесетдвогодишњи возач који је, према првим информацијама, сам излетео са пута.
Председник Мото клуба „Чивија“ Александар Маџаревић Салер истиче да се на почетку сезоне често занемарују основне ствари које могу бити пресудне за безбедност.
-Мотор стоји током зиме и притисак у гумама значајно опадне. Људи то често не проверавају, јер знају да су мотор оставили у јесен са добрим притиском. Међутим када гуме нису добро надуване, мотор практично иде куда он хоће. Мото гума није равна као аутомобилска, она је обла и има много мању контактну површину са асфалтом. Када нема довољан притисак, она се под оптерећењем спљошти и губи правилан контакт са подлогом. Тада мотор постаје нестабилан и возач лако може да изгуби контролу, наводи наш саговорник.
Фото: МК "Чивија"
Како објашњава, проблем на почетку сезоне није само у притиску у гумама, већ и у температури асфалта и самих гума. Наводи да је потпуно другачије возити мотор када је температура асфалта већа од 20 степени и када је она само два, три степена.
-Хладан асфалт и хладна гума су велики проблем. Гума мора да има температуру да би добро приањала за подлогу. Код туристичких мотора гуме су тврђе, да би могле да пређу више километара, али им треба много више времена да се загреју. Понекад је потребно и пола сата вожње брзином од најмање 80 километара на сат да би достигле радну температуру. Вожња по граду не може да их загреје како треба, објашњава Салер.
Маџаревић додаје да су мотоциклисти често у незгодном положају и због тога што их други учесници у саобраћају тешко уочавају и погрешно процењују њихову брзину. Због тога апелује на мотоциклисте да пре сваке вожње провере основне ствари и да увек користе заштитну опрему.
Подаци о безбедности саобраћаја показују да су возачи мотоцикала и мопеда међу најугроженијим учесницима на путевима. Само прошле године у Србији је у саобраћајним незгодама погинуло око 65 возача моторизованих двоточкаша (мотоцикала и мопеда), док је више од 1.000 мотоциклиста повређено. Годину раније, 2023. године, живот је изгубило 29 мотоциклиста, а скоро 900 је задобило повреде у саобраћајним незгодама. Мотоциклисти чине око 13одсто свих погинулих у саобраћају, иако их је знатно мање у укупном броју возила, односно само око 3 одсто возила у Србији чине мотоцикли.
-Највећи проблем је што људи још нису навикли на моторе на путу. Мотоцикли имају невероватно убрзање. Просечном аутомобилу треба десетак секунди да стигне од нула до сто, а мотору три. То значи да возач аутомобила често процени да има времена да се укључи или скрене, а мотор за тренутак стигне до њега. Да би вожња била што безбеднија пре сваког поласка треба проверити притисак у гумама. Постоје мали мерачи који коштају свега пар стотина динара, а могу да спрече несрећу. Осим тога, опрема је обавезна: кацига, рукавице, јакна. Данас се све више користи опрема са флуоресцентним деловима како би мотоциклисти били што уочљивији. Морамо да рачунамо и на друге учеснике у саобраћају и да успоримо тамо где постоје прикључни путеви, јер многи једноставно не очекују колико брзо мотор може да стигне, наводи Салер.
Додаје да млади возачи често имају одличне рефлексе, али да искуство долази тек са километражом. Због тога им саветује да уместо вожње по граду бирају даље дестинације.
-Рефлекси нису све. Та ширина у вожњи стиче се тек после много пређених километара. Зато је важно возити опрезно, учити и постепено стицати искуство, јер мотор може да пружи огроман ужитак, али само ако се вози паметно, истиче Салер.