ТЕКСТУРА ДУШЕ

Рађене у комбинованој техници слике и цртежи академске сликарке Живке Сувић Петровић донели су исписана осећања на женским лицима од осмеха до безизражајности времена у коме егзистирају. Коришћењем песка, новина, пастела, ауто-лака и акрил-слике сликарка остаје доследна модернистичкој традицији употребе различитог материјала. Доминантној црвеној боји позадине супротстављају се нијансирани и засенчени ликови који причају своју причу „као метафоре немог крика појединца у савременом друштву“.
-Робустан израз и прецизност мисли је центар из кога све креће. Бележење изворног и суштинског невероватно је изражен у овим портретима, а и аутопортретима. Озбиљно промишљање, које енергично бележи оно што је за њу битно не обазирући се на лице скривено маском појавности, увежбаном мимиком лица које показујемо свету. Појавност нестаје оног момента кад Живка својим проницљивим сликарским осећајем бележи своје непогрешиво изчитавање лика који је насликан, представљен. Изненади нас сазнање да их је у потпуности спознала. Пред њом је тешко имати тајне - рекла је Соња Петровић, кустос галерије.