Прича са два срећна краја

Наша колегиница, новинарка Мирјана Чворић Губелић и њен супург Јадранко, пре око месец дана изгубили су свог пса, хаскија Срећка. Никоме није баш јасно како је Срећко нестао са Саве, а још мање како се појавио у Богосавцу. Најважније је да је ово прича са два срећна краја.

Фото: Јадранко Губелић

Кренимо редом...
Губелићи крај своје викендице на Сави имају боксове за псе у којима држе Срећка и Саву, теријера. Пси су мажени, пажени, добро храњени, шетани... Ипак, Срећко је једног дана нестао. Одмах су алармирали све своје пријатеље, познанике, Срећкова фотографија дељена је на стотине пута на друштвеним мрежама. Стизали су позиви за хаскије виђене у граду, али ниједан од њих није био Срећко.

Негде у то време на Сави се појављује, очигледно занемаривана, женка малиное. Мира и Јадранко је хране, пазе и за кратко време опорављају, а онда крећу у потрагу за савршеним домом за њу. Нажалост, напомена да ће пас бити стерилисан пре удомљења показује да највеће интересовање за расне напуштене псе показују они са не баш најбољим намерама. Јављају се они које не желе стерилисану женку, очигледно са намером да зарађују на њеним штенцима.

Фото: Јадранко Губелић

Сплет околности, неки би рекли судбина, доводе до тога да управо у тренутку када је пажња усмерена на малиноу, стиже вест о Срећку.

Никоме није баш јасно како је Срећко нестао са Саве, а још мање како се појавио у Богосавцу. Најважније је да је ово прича са два срећна краја

-Договарала сам укључење у програм са полицајцем Јованом Јеринићем. Како сваку прилику користим да се распитам за Срећка питала сам га да ли има неке информације о изгубљеном хаскију. Сетио се да однедавно његови познаници имају хаскија. Одмах смо отишли тамо. Јован је Срећка позвао по имену, а он је одмах дотрчао. Када је видео да сам ту и ја његовој срећи није било краја. Сусрет је био јако емотиван, то могу да схвате само људи који неизмерно воле псе. Срећко је заиста срећко, дошао је код људи који су дивно бринули о њему и заволели га, објашњава Мира.

Срећко се некако обрео код породице Бојић у Богосавцу. Кажу да им је сам дошао на плац и да су одмах почели да га хране и брину о њему.

-Немам друштвене мреже и нисам знао да пса неко тражи. Диван је и васпитан. Када нам је дошао одмах смо одлучили да га задржимо, јер ту имам радионицу и лепо је да имам пса које ће ту чувати. Није био везан, ни затворен, једноставно је остао. Заволели смо га и недостајаће нам, али наравно да нам је драго што су га пронашли власници. Одмах се видело колико се воле, истиче Небојша Бојић.

Ко зна да ли би и када Срећко поново био са својом породицом да није било официра саобраћајне полиције Јована Јеринића, спремног да помаже и ван дужности. Иако није имао много информација о псу који је дошао код његових познаника, одлучио је да одмах провери да се не ради баш о Срећку.

-Када сам проверио испоставило се да се ради о псу расе хаски, који одговара опису. Одмах смо отишли код њих и чим сам га позвао по имену Срећко се одазвао. Много се обрадовао када је видео Миру и након “поздрављања” ушао је у њен ауто. Заиста ми је драго што сам помогао Мири да пронађе свог пса, видело се да јој је јако стало до њега. Срећко је имао среће да је стигао до људи који су дивно бринули о њему, каже Јован.

Фото: Приватна архива

Срећко је поново са Миром и Јадранком, али ту се прича не завршава. Када је видела како је Срећко уживао код Бојића и да им је жао што се растају од њега, дошла је на идеју да управо њима да малиноу. Идеја је прихваћена, а малиноа је исто поподне отишла у, надамо се, свој заувек дом.

Фото: Јадранко Губелић

-Нисам губила наду ниједног тренутка. Сваког дана сам спремала храну и за Саву и за Срећка. Стално сам чекала да се појави бели репић.

Чим нам је дошла малиноа знала сам да је то добар знак и да ћемо пронаћи Срећка. Увек када су ми долазили пси дешавале су ми се лепе ствари, наводи Мира која је до сада удомила десетине паса. Са власницима готово свих је и даље у контакту, како би била сигурна да су отишли у праве руке.

Ова прича је подсетник да, колико год ситуација деловала безнадежно, не треба губити веру и одустајати. Понекад је довољно само питање поставити правој особи да се све коцкице сложе.