Инклузија и подршка напредују, изазови остају

Светски дан особа са аутизмом, 2. април, обележен је и у Шапцу. Догађају уприличеном у Соколском дому присуствовала су деца и одрасли са аутизмом, њихови родитељи, као и представници институција и установа из области социјалне заштите. Наступио је и хор Музичке школе “Михаило Вукдраговић”, као и музичар Лука Виторовић.

Фото: "Глас Подриња"

Центар за социјални рад Шабац овај дан традиционално обележава сваке године. Циљ је да се подигне свест о правима, могућностима и потенцијалима особа са аутизмом.

-Жеља нам је да, кроз богат програм и заједничке активности корисника наших услуга и деце из образовног система, подсетимо на значај заједништва, солидарности, разумевања и поштовања. Центар за социјални рад Шабац, уз помоћ Градске управе Града Шапца, континуирано пружа подршку особама са аутизмом и њиховим породицама. ова подршка се огледа кроз услуге као што су лични пратилац и
Дневни боравак за децу и младе и одрасла лица. Исто тако, ЦСР пружа и материјалну подршку појединцима и породицама који се нађу у стању социјалне потребе и пружа подршку приликом остваривања права на додатак за помоћ и негу другог лица. Такође, пружамо и саветодавну подршку појединцима и породицама у оквиру вршења јавних овлашћења.

Катарина Матић, Фото: "Глас Подриња"

Поред тога, у оквиру ЦСР постоји и посебна организациона јединица, односни домски смештај Установа за децу и младе са аутизмом у Касарским Ливадама, чији је капацитет 40 корисника и који је тренутно попуњен и постоји листа чекања. Наш циљ је да наставимо да градимо друштво једнаких могућности и друштво у коме има места за све, навела је директорка ЦСР Шабац мастер педагог Катарина Матић.

Весна Павловић, мајка детета са аутизмом и чланица Удружња за помоћ особама са аутизмом, дуже 30 година води борбу за инклузију и боље услове за живот свог, али и друге деце са аутизмом. Истиче да је ситуације знатно боља него раније, али да са годинама долазе и нове бриге и проблеми.

Весна Павловић, Фото: "Глас Подриња"

-Сада је много другачије него пре 20 година. Када је мој син кретао у вртић и школу било је много тешко и нисмо имали никаву подршку. Све је било препуштено родитељима. Брига о деци која су се родила са аутизмом и која су у породици и данас воде родитељи и то је двадесетчетворочасовна брига. Тренутно ми имамо велике сервисе подршке, Град Шабац се изборио да буде међу локалним самоуправама које имају најширу лепезу социјалних услуга. Међутим, како расту деца појављују се и нове потребе.
Родитељство је исцрпљујуће и ми имамо здравствене проблеме и јавља се потреба да се те услуге прошире на подршку породици, у смислу асистенције. Појављују се нови проблеми са децом старијом од 30 година, они имају Предах смештај Богдај, који је дневни боравак, али све преостало време они су са родитељима. Неопходно је јачање сервиса подршке и додатне асистенције, као и становање уз подршку. Брига о томе шта када више не буде родитеља и даље постоји, а једина солуција је стационар.
Стацинари су такође пребукирани, они нису навикли на стационаре и требало би пронаћи модел неке квалитетне инклузије у малим заједницама, да бисмо ми били сигурни да ће они имати бар приближне услове као код куће, навела је Весна Павловић.

Бобан Дукић, руководилац Установе за децу и младе у Касарским Ливадама сваког дана брине о потребама особа са аутизмом. Ова установа стационарног типа има 40 корисника, најмлађи има 17, а најстарији 49 година. Поред њихових основиних потреба, обезбеђују им и радно-окупационе акивности, забавне, излете...

Бобан Дукић, Фото: "Глас Подриња"

-Корисницу су код нас у смештају 365 дана у години. Они су, најчешће, у својим породицама били до оног момента док су они могли да брину о њима, али у једном тренутку су морали да потраже нашу помоћ. Неки од њих више нису били способни за даљу бригу о свом члану породице, док су други, свесни да ће бити све старији, желели на време да реше питање смештаја за будућност. Особе са аутизмом су последњих година знатно видљивије у друштву. Поред обележавања овог дана, учествујемо и у бројним другим активностима у заједници. Имамо одличну сарадњу са Библиотеком шабачко, ОШ “Свети Сава”, Школом примењених уметности, Музичком школом “Махаило Вукдраговић” и различитим удружењима. Трудимо се да их укључимо у Београдски маратон, Чивијашки карневал... Поред тога што они на тај начин постају видљивији у друштву, тако утичемо и на сензибилисаност друштва. Њима много значи да изађу из рутине домског живота, прија им да упознају нове људе, истиче Бобан Дукић.